Ultimativni vapaj nebu što bi upućen iz usta prosečnog muškarca po ko zna koji put bačenog u očaj usled nečega što je neka prosečna žena rekla, uradila ili, pak, NIJE. Krik u najmračnije dubine duše potisnutog šovinizma, što bi urliknut u trenutku najakutnijeg muškog asimilovanja sa Tebrex Primusom Adamom i empirističkog shvatanja kroz šta je narečeni prolazio onomad sa Evom, poserem joj se i na jabuku i na zmiju, onako baš.
Jer ako je Biblija pored one duhovne svojim nešto skeptičnijim čitaocima sa prostatom pružila ikakvu drugu satisfakciju UNUTAR i IZMEĐU svojih redova, onda su to bez imalo sumnje a) afirmacija incesta i b) nadređenost muškog pola nad ženskim...iako obe ove stavke (a posebno ova potonja) u matematici realnog života padaju u vodu brže nego što si stigao dizgovoriš „Hehe, gle ovog lika na Brankovom što vezuje akumulator za nogu, hehe...“. Zapravo, velika je verovatnoća da je na terminalni potez pomenutog siromaha ovako ili onako, potpuno ili delimično, uticala neka žena...bila ona njegova ili, khm, tuđa... a možda baš i u vezi sa tim akumulatorom, odnosno pražnjenjem istog po hiljaditi jebeni put. No, ne treba biti rob stereotipima i polnom šovinizmu. Siguran sam da ćete, dragi moji muškarci-sapatnici, i u provinijenciji sopstvenih života spontano osetiti koji se to trenutak interakcije sa vašom lepšom polovinom kvalifikuje kao šlagvort za uzvikivanje parole iz naslova. Više puta.
Jebati, ionako, nećemo.
- Halo, dragi, jesi ti...? E, slušaj...Je l' možeš, molim te, da dođeš po mene na Slaviju? Stao mi je auto na kružnom toku, mislim, uopšte ne znam šta nije u redu sa njim, jedva je išao i to što je išao!
- Je l' si digla ručnu pre nego što si krenula?
- Hihihihi, dobro pitanje, jaooo što sam blesava...Divan si, dragi! Mwa! :klik!:
- AAAAAAA, HOĆU SVOJE REBRO NAZAD!!!-------------------------------------------------------------------------------------------
Dalibor: ‘Ajde, Marina, jebote, zakasnićemo na Doček, šta se više lickaš, koj moj?!
Marina: Evo, evo, samo još malo...Ne misliš valjda da ću dozvoliti sebi da u Novu Godinu uđem obučena apa-drapa??
Dalibor: Dobro, dobro, samo požuuuuri, moooolim te!4h i jedan doček Nove Godine kasnije...
Marina: Evo! Ja gotova! Je l’ krećemo? Hajde, požuri, hoću da stignemo tamo pre špica...
Dalibor: E a ja hoću svoje rebro nazad, znaš!!---------------------------------------------------------------------------------------
- ...i zato vas izbacujem iz Raja i proterujem na Zemlju gde ćete morati u muci i znoju svome da živite život. Zauvek.
- HOĆU SVOJE REBRO NAZAD, AAAAA!!!!!!
