Можда баш у овоме лежи одговор на експанзију атлетике у српском спорту. Разни неки скакачи, бацачи, пливачи су почели да доносе медаље,а да ми ни не знамо ко су ти људи. Шетња кроз водом натопљени Београд је све само не шетња, више подсећа на мултидисциплинарни дрил за специјалце или неки триатлон.
туп, туп, туп, скок из места (прескаче се бара), туп, туп, туп, скип у лево (избегавају се ''водоскоци'' на поплочаном платоу), туп, туп, туп, ход по греди која премошћава поплављени паркинг, туп, туп, туп, доскок са греде у стилу мачке, на прсте (да се не испрскаш), а кад загусти не гине нам и пливање...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.