Можда баш у овоме лежи одговор на експанзију атлетике у српском спорту. Разни неки скакачи, бацачи, пливачи су почели да доносе медаље,а да ми ни не знамо ко су ти људи. Шетња кроз водом натопљени Београд је све само не шетња, више подсећа на мултидисциплинарни дрил за специјалце или неки триатлон.
туп, туп, туп, скок из места (прескаче се бара), туп, туп, туп, скип у лево (избегавају се ''водоскоци'' на поплочаном платоу), туп, туп, туп, ход по греди која премошћава поплављени паркинг, туп, туп, туп, доскок са греде у стилу мачке, на прсте (да се не испрскаш), а кад загусти не гине нам и пливање...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.