
или, да се изразим мало модерније "ходање по ивичњаку".
Омиљена форица код деце свих узраста и свих генерација. Може да се изводи практично било где. И није ти потребно никакво посебно знање нити техника нити ишта друго - само ти и ивичњак. Можеш потпуно празних руку то да радиш. А и пожељно је да се ради празних руку, да би лакше могла да се одржи равнотежа...
Само се попнеш на ивичњак и полако ногу пред ногу. У случају да се заљуљаш, само рашириш руке. Ко жели може и брже, ни то није против правила. Мада правила и нема... Само затвориш очи и замислиш да ходаш по жици као они у циркусу...
Од куће до школе, од школе до куће, по парку итд.
Још ако негде налетиш на неки ивичњак који се постепено уздиже, иде у висину - е, то је права уживањција. А тек филинг кад са таквог ивичњака, кад стигнеш до краја - скочиш!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.