
Возило на чијем прагу сав замишљен и одсутан седи главни јебач на крају филма. Преживео тушту и тму срања, побио све плаћене убице и корумпиране полицајце, убио и Шона Бина, па сад сео, огрнут ФБИ јакном, да размишља о пролазности живота.
Размишља о својој вољеој Џени и псу Бадију (које су кокнули још на почетку филма), њиховој кући поред обале, шетњама у залазак. Прекида га мушкобањаста црнкиња из ФБИ-ја која га дрма по рамену и пита:
"Ср, Ср, СРРР...ар ју океј? Кен ју тел ми ват хепенд хир?"
Он се само загонетно осмехне, и пошто је у међувремену постао јако зајебан, изваљује неку жешће зајебану фору типа:
"Натн, хи ванет ту мач..."
Кадар се шири. Гомила пандурских и болничких возила са ротацијом, пиче носила на све стране, севају блицеви. Крај.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Da, ovakvih završetaka je bilo dosta +