
Возило на чијем прагу сав замишљен и одсутан седи главни јебач на крају филма. Преживео тушту и тму срања, побио све плаћене убице и корумпиране полицајце, убио и Шона Бина, па сад сео, огрнут ФБИ јакном, да размишља о пролазности живота.
Размишља о својој вољеој Џени и псу Бадију (које су кокнули још на почетку филма), њиховој кући поред обале, шетњама у залазак. Прекида га мушкобањаста црнкиња из ФБИ-ја која га дрма по рамену и пита:
"Ср, Ср, СРРР...ар ју океј? Кен ју тел ми ват хепенд хир?"
Он се само загонетно осмехне, и пошто је у међувремену постао јако зајебан, изваљује неку жешће зајебану фору типа:
"Натн, хи ванет ту мач..."
Кадар се шири. Гомила пандурских и болничких возила са ротацијом, пиче носила на све стране, севају блицеви. Крај.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Da, ovakvih završetaka je bilo dosta +