Утренирана, а понекад и урођена особина која краси особу коју једноставно онај ''дебљи крај'' заобилази. Природне непријатеље је истребио сам, док је делимично ту партицирала његова репутација. Несрећник који некако успе да му се замери, крезаво ће се смешкати и тупо гледати сестру са интензивне док му качи инфузију и мења гуску.
А: Види ову сељачину, умува ми се на паркинг место ко последње говно! А, батице, са'ш да видиш чија мајка црну вуну преде!
Б: Тебрекс, пуштај га, ако бога знаш! Је л' видиш ко мота перецу? Шуми, сине, улаз прекопута! Тај ће ти потанко објаснити зашто твојим колима не требају бочни ретровизори, а приде ће ти објаснити како се најбрже долази до Хитне.
А: 'Начи, пуштам...а?
Б: Пушташ.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.