Najgora stvar koju možete da uradite nakon dvatesetominutnog čekanja na stanici. Popušili ste dve pljuge sledeći filozofiju "čim zapalim, dolazi bus", puni nade zurili u smeru dolaska autobusa, dozivali kosmičke sile kako bi ohrabrili majstora da nagazi gas, prčkali imenik na telefonu. Ipak, prevoza nema. Jebi ga, krenućete peške, misleći "pa to su samo četri stanice".
Čim ste izgubili stanicu iz vidokruga, a sledeća je udaljena još toliko, pored vas proći će tri poluprazna autobusa, jedan za drugim. Ne ostaje vam ništa no da se tešite kako je hodanje zdravo.
