
Најгора ствар коју можете да урадите након дватесетоминутног чекања на станици. Попушили сте две пљуге следећи филозофију "чим запалим, долази бус", пуни наде зурили у смеру доласка аутобуса, дозивали космичке силе како би охрабрили мајстора да нагази гас, прчкали именик на телефону. Ипак, превоза нема. Јеби га, кренућете пешке, мислећи "па то су само четри станице".
Чим сте изгубили станицу из видокруга, а следећа је удаљена још толико, поред вас проћи ће три полупразна аутобуса, један за другим. Не остаје вам ништа но да се тешите како је ходање здраво.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
P.O.D. +
Bar da ne zapali one dve pljuge.. :)
+