Nepredvidiv i besciljan način kretanja dokonih ljudi, (u grupama po dvoje ili samostalno) koje traje u vremenu i javnom prostoru, a koje negira sve vremenske i prostorne okvire, postojanje i potrebe drugih ljudi.
Gospodja zaposeda vrata megamarketa, gde polako gura islred sebe kolica jednom rukom, a drugom rukom vuče ogromnu torbu na točkiće, veličine omanjeg frižidera, gde istovremeno gleda u plafon i vodi razgovor sa drugom nepoznatom osobom takodje sa kolicima, neostavljajući ni malo prostora za prolaz drugih ljudi.
"Gospodjo izvinite, samo malo... da prodjem..."
"Ijuuu šta se šta se guraš..."
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Volim ove svakodnevne