Nezaobilazna uspomena iz mladosti naših bakica i dekica (naročito onih rodjenih posle solunaca, a pre pionira, dakle zlatne 30te).Otprilike kao neka preteča naših današnjih ludovanja po žurkama, samo na mnogo finiji i dostojanstveniji način.
Ja: Deda, aj pričaj opet kako si smotao babu?
Deda: E sinko,ono je bilo zlatno vreme.Odemo ti ja i moj kolega na Igranku u Dom Armije.Ja se sredio,obukao uniformu,turio titovku na glavu,češalj u spoljni džep od uniforme,vojnički šinjel preko, zima je bila, pa uzjahao biciklu i krenuo.Znaš li kakva je to bicikla bila?Čuvao sam je dvajes godina, sredjivao,podmazivao...a onda je dam tvom ćaletu da je vozi , i on je prejebao za mesec dana.Lepo sam mu pričao kako da...
Ja: Dobro deda , jebeš biciklu, vrati se na Igranku.
Deda: A jes. I tako udjemo mi unutra.Svira vojni orkestar , sve moji drugari. Pevao Mile Slavuj,zastavnik,Djoka Džambas šef orkestra. I ta ko sednemo mi za sto, poručimo po ljutu,a ove drugarice iz fabrike tekstila gledaju nas i sve se smeškaju.Eeee sine , to su bile devojke, poštene ispravne, stidne, a ne ko danas ove golopičaste, znao se red...
Ja: Pusti sad to, pričaj dalje.
Deda: Vidim ja jedno devojče , ona lepa, lepa....pa rumena u licu, zdrava, prava.Kukovi joj ovoliiiikkkkiii, znači uhranjena, može da radja bez problema.I tu je ja ošacujem....
Ja : I...i.... šta je odnda bilo
Deda: Tad se Mile Slavuj rezdere sa mikrofona:DRUGARICE BIRAJU. A tvoja baba dolazi do mene , pogled u zemlju oborila od stida i tiho pita :"Druže, hoćemo li".I ja ti se tu kao pravi gospodin...mislim drug naklonim , poljubim joj ruku i zatancujemo.
Ja: A posle, šta je bilo posle ...
Deda: Pa šta je bilo ...vidiš. Nekad gledala u mene kao u Boga, danas mi samo jede živce,jedan dan ću da poludim skroz i sve ću da zapalim.Majke vam ga nezahvalne, ja sam vas napravio, ja ću vas i ubijem...a i ti šta me zapitkuješ i zajebavaš ovde....kakve su ti ocene u školi.Misliš ja ne znam ništa...po ceo dan samo igram domine i čitam novine. O majke vam ga vaše ...u grob ćete da me oterate u najboljim godinama..............
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
bravoooooooooooooo..........:-))))))))))))))))))
Alah te blagoslovio, slatko me nasmeja!
fenomenalno!!!
Пуно пута чуо :))) +
unfuckable +++
Bila bi steta da ne bude definicija dana.
+
Ko da je moj deda pricao :D +++
Лепо! :)
super++++
Izvanredno, svaka ti čast.
do jajnika!
Наааајс :)
Ovo je baš nekako... lijepo.
Нема даље.
Odavno omiljenovano
Mora u omiljene! Sjajno razrađena! +++
outstanding! +++
Hajde neka neko predloži, ja ispucao limite
predloženo dvaput
Znam. Pa hajde neko drugi
Nisam odusevljen
mrljo garant... jebo te deda! +
Sve je to kul, ali otkud titovka na glavi 30-e?
@mrwa
mislim da se misli na generacije rođene tada. a sa njihovih 20ak leta su već bile 50-te
Ne mogu da odlolim a da se ne pohvalim:
http://vukajlija.com/kako-ste-se-upoznali/125850
nije najspretnije složena, al' se ovde lepo uklapa
cedna defka, ko pozoriste u kuci.
++++