Tip ljudi koji ne zna za zlatnu sredinu. Duboko ispod izanđalih zupčanika njihovog uma kriju se dva polariteta, suprotstavljena poput Jina i Janga. Iako na prvi pogled odaju prijatno-ljubazan, DoktorDžekilovski utisak, u njihovim glavurdama čuči prevrtljivi mister Hajd spreman na svakojake skarednosti. Okidač može biti sve - od šut karte preko zagnojenog palca pa sve do tričarija poput tračeva snajper babe.
- Šta mu bi da tako podilkani?
- Šesta tura, znam ga u sitna crevca. Do šeste se i drži nekako, al' posle i Bog plače. Taj ti ima samo dve brzine - kad potera u drugu, bešte s puta. Sreća je samo što nije propričao sa flašom, inače bi usledio izlet u Palmotićevu.
__________________________________________________________________________
- Pa dobro bre, što ubi čoveka?
- Počeo da tupi o jebenom kirbiju k'o da je sveti gral, a ja tek što sam završio ručak. Uto mi pukne film, prebacim brzinu iz prve u drugu, a znaš ti mene kakav sam kad me mori gorušica. Al' da sam 'teo - nisam. Nego manje priče, 'vataj ga za noge da ga srolamo u tepih, za nožekanju ćemo lako. Gde si parkirao tamića?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
bravo za drugi primer+++
odlična
Kosmo, ništa bez jednog opičenog crnjaka od primera :)
pa to, jocko... lepo objasnio efraim kišon, komedija je kad uzmeš svakodnevnu pojavu i teraš do besmisla... bravo još jednom.