
Хемијска оловка у прошлом времену. Или хемијска оловка у дијаспори, расејању. И то у зависности од тога како дотична била расположена, да ли је нашла новог домаћина или је једноставно ишчезла без гласа и трага.
Она од које је остао само канапчић који се вуче по поду поште или било које друге јавне установе у којој треба нешто да се попуњава. Канапчић који чезне да се за његов крај завеже нека друга хемијска, да се његово постојање испуни неком сврхом.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+ naravno! Koliko puta mi se desilo da se zagubi...c-c-c...
Evo priznajem, ja često pokupim te olovke i upaljače... ali nenamerno :))