Divno je kada imaš prijatelja. Osećaj topline, osećaj sigurnosti. Kada imaš kome da se poveriš. Kada imaš koga da te sasluša i savetuje. Kada nisi sam u ovom svetu okrutnom gde na svakom ćošku vrebaju.
Kada telefon zazvoni a ti vidiš poznata slova. Kada znaš, kada ne moraš da uzdahneš duboko i smišljaš šta ćeš da kažeš. Kada se osmehneš i kažeš "Zdravo, prijatelju moj!".
Kada pružaš. Bezuslovno. I kada ti ne traže. Kada sam osetiš da treba.
- A ko ti je ovo, leba ti?
- Okle znam, prvi ga put u životu vidim.
