Implodirati

Urušiti se u samog sebe. Izgubiti smisao za osjećanja. Postepeno gubiti interesovanje.

Gubiš se dok razmišljaš, ne znaš šta da kažeš u kom trenutku i ne ide ti pričanje. Sve postaje sve manje i manje zanimljivo. Um nije čist, nisi sav svoj. Razmišljanja se prepliću, pričaš gluposti i ujebeš stvar. Potraje dok shvatiš šta si sve uradio.

A onda, kad shvatiš, implodiraš.

- Šta je s njim danas?
- Implodirao čovjek. Vidiš kakva je ruina.
- Mala ga opet odbila?
- Ma jok, on nju.
- Opa, to je čudno.
- Zašto? Jes, obično ga odbijaju, al može i on, šta sad?
- Čudno... Kad neku odbije nikad ne implodira. Bar nije do sad.
- A jbg, jedna manje, nikom ništa.
- Njemu? Teško.
- Što?
- Ova mu je značila. Možda mu još znači. Znači... dok je takav. Znam ga duže od tebe, lak je za čitanje.
- Ko ga jebe, sad je ionako kasno. Nego, prosledi tu dvolitru, šta je držiš kod sebe sat vremena, koji kurac?