Migracija iz sela u grad. Masovan odliv iz ruralnih u urbane sredine, trend koji traje do danas. Beg od napornog rada u potrazi za boljim životom. U većini slučajeva katastrofalan potez, koji samo najhrabriji ispravljaju priznavanjem greške i povratkom u zavičaj. Radoje je odlučio da ostane.
Radoje je ležao na starom otomanu i gledao u podbule tapete pri plafonu. Voleo je tu vlažnu, polumračnu, iznajmljenu sobicu na kraju vagonske kuće na periferiji. Ni poljski klozet mu nije bio daleko, što se pokazalo korisnim u studene dane. Sneža će biti srećna ovde. Česma je tu blizu, ni 15 metara, što je kud i kamo bliže nego bunar kod njenih. Neće morati da ustaje rano da naloži vatru i namiri stoku, bar dok joj on ne nađe nešto kod njega u firmi. A kako je tek njemu dobro! Ne misli o setvi, žetvi, bašti, stoci, košenju, izvlačenju stajskog đubriva, odlasku na pijac, u drva i mobe. Ovde, sve što treba da uradi je da otalja tričavih 8 sati na poslu, na kojem, uzgred budi rečeno, daju i topli obrok. A koliko je dugih, letnjih dana on proveo u njivi orući i prašačeći sa govedima od jutra do mraka na žutoj proji i parčetu mladog sira. Spoznavši blagodeti života u JNA, on je još tada doneo neopozivu odluku: na kaldrmu, kao i svaki pametan omladinac potpaljen Titovom industrijskom revolucijom. Tri godine kasnije, Radoje ceni da je napravio odličan potez. Nostalgija je doduše, s vremena na vreme, nepodnošljiva. Nedostaje mu kukurikanje petlova i svađa dživdžana u sunčano septembarsko praskozorje, dok ispred volova žuri u zabran. Fali mu majčina popara i očevo: ''Ustaj, lenji Gašo, sa'će podne!'' u 6 izjutra, dok na stolu čeka vrela kafa i čašica domaće ljute. Teško mu je kad se seti pesme devojaka koje komišaju kukuruz u sveže jesenje večeri, pored logorske vatre.
Jesen stiže i u ovu njegovu sobicu, vlaga na zidovima postaje vidljivija. On prati pravolinijsku kap koja lagano silazi preko amebastih figura na tapetama. Skoro istovetna kap se slivala niz Radojev obraz. Pogledao je na sat i skoro da je bilo osam i petnaest. Dnevnik se odužio zbog Kardeljove posete nesvrstanom Egiptu, pa neće videti vremensku prognozu za sutra. Uvežbanim pokretom je ugasio stabilizator na crno-belom lampašu, useknuo nos o kraj pokrivača i već sledećeg trenutka zaspao snom čoveka bez ikakvih skrupula. Valjalo mu je ustati u 3, i već u 4 ići za kamionom oker boje i držati šmrk koji spira ostatke lude noći u velikom gradu. U 12:30 će već biti u autobusu za rodno selo. Sutra će zaprositi Snežu, vreme je.
