Када се неко грубо шали са нечим што је нама свето (најчешће религија или националност), и при томе не штеди на увредама, као да жели да докаже да то "свето" не вреди ни пишљива боба. И онда када се ми увредимо и кажемо да то није у реду, испаднемо "хејтери".
Истинит разговор двојице старих другара:
М: Брате, слушај виц: Знаш како је св. Јован добио надимак Златоусти?
С: Е, немој! Знам тај виц, не свиђа ми се, богохулан је...
М: Дај, бре, човек не може са тобом ни да се поштено нашали...
С: Ууу, ако ти је то поштена шала...
М: Па дај, ј**о те Бог...
С: Е, рекао сам ти да не псујеш Бога у мом присуству, знаш да не волим то да чујем...
М: А иди бре у ку*ац, поред тебе не смем ни да проговорим! Стварно си претерао! Претворио си се у најгорег хејтера!
С: Ја хејтер?! Па ко кога овде прозива бре?!
М: Е, кад научиш да се зезаш, јави се! Воздра...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.