
Када се неко грубо шали са нечим што је нама свето (најчешће религија или националност), и при томе не штеди на увредама, као да жели да докаже да то "свето" не вреди ни пишљива боба. И онда када се ми увредимо и кажемо да то није у реду, испаднемо "хејтери".
Истинит разговор двојице старих другара:
М: Брате, слушај виц: Знаш како је св. Јован добио надимак Златоусти?
С: Е, немој! Знам тај виц, не свиђа ми се, богохулан је...
М: Дај, бре, човек не може са тобом ни да се поштено нашали...
С: Ууу, ако ти је то поштена шала...
М: Па дај, ј**о те Бог...
С: Е, рекао сам ти да не псујеш Бога у мом присуству, знаш да не волим то да чујем...
М: А иди бре у ку*ац, поред тебе не смем ни да проговорим! Стварно си претерао! Претворио си се у најгорег хејтера!
С: Ја хејтер?! Па ко кога овде прозива бре?!
М: Е, кад научиш да се зезаш, јави се! Воздра...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.