Iskra televizori

1984. Олимпијада у Сарајеву
Напољу је било јако хладно, нападао је снијег и из куће се излазило само у случају преке потребе. Ипак, у кући је било пријатно, ватра је пуцкетала гутајући сува букова дрва. Тих дана је све било некако свечано и весело. Чак нам је и мајка давала да носимо одијело које смо носили само кад долазе гости.

Упалили бисмо смо наш стари црно - бијели Искра телевизор и утонули у његов свијет. Усхићено и поносно смо гледали Сарајево, Кошево, Јахорину, Бјелашницу, најбоље спортисте из свих дијелова свијета који су дошли у нашу државу. Нема везе што нисмо видјели боје њихових застава, нама је тих дана све било шарено, весело, предивно. У нашу собу су стално долазили људи из села који нису имали своју Искру. Нисмо имали довољно кафе, колача да их све почастимо, али сви су били некако пресрећни. Тих дана је било лијепо бити Југословен...
_____________________________________________
1992. Рат
Упалили наш нови, скоро купљени Искра телевизор у боји. Смушено смо слушали вијести које пристижу с ратишта. Већ одавно нисам више био дјечак, некако ми се чинило да сам на свијет гледао другим очима. Нова Искра је бљештала у пуном сјају, просипајући боје по соби. Ипак, мени се тих дана све чинило црно - бијело...