Kako postoji verovanje da: „Deca ne znaju da lažu“ samim tim, ta ista deca postaju važan izvor informacija za ceo komšiluk. Informacija koje ne bi smele procuriti u javnost i koje čitavu porodicu drže podalje od prljavih jezika.
-Je l' dečak? Jes' ti od Kojića? Tata Momir, mama Radmila?
-Jesam bako...
-Znaš li ti sunce moje koji ono čiko bude kod tvoje mame kad tata ode na posao a kad ti budeš u školi?
-Pa otkud ja to da znam ako sam u školi?
-Ma mora da znaš, dolazio je i par puta kad si ti bio kod kuće, donosio mami cveće. Rođak neki a? Hehehe
-A to je čika Boško, drug mamin. Uvek dobijem puno, puno poklona kad on dođe!
-Hehe, tako sam i mislila...
...............................................................................................
-Je l' dečak? Jes' ti od Kojića? Tata Momir, mama Radmila?
--Jesam baba...
-Znaš li ti sunce moje koji ono čiko bude kod tvoje mame kad tata ode na posao a kad ti budeš u školi?
-Ne znam kako da vam kažem...
-Pa reci srce baba Smiljki, nemoj se stiditi...
-Da vam šapnem?
-Ajde, ako hoćeš?
-BOLI TE PIČKA BABA!
