Приче нашег живота. Приче које су нам причали као мали, које смо доживљавали и које ћемо да причамо нашој деци. Приче које су једнако популарне као и Црвенкапа и остали курци.
Радње ових прича најчешће се одвијају испред неких биртија, кафаница или клубова. Најчешће симболизују опис неког пијанства, смува или пегле. У свакој причи учествује минимум 2 лика - сопствени и пар рандом ликова.
-Седи сине, да ти тата прича кад је био код Руже у биртији шесетосме. Прича каже следеће: Једне суботе ја отиш'о тамо, попио пар рубина, смуво три пичоке (паз' да не чује Радојка па да нам јебе обојици мајку) и знаш како сам се зајебо! Ова једна била цава од Бакија Марлија, а он тад био опасан. И ми ту изађемо испред, ја леву - он чорба, он десну - ја кизами блок, он пада на под!
- И добро тата, шта је поента?
- Ма ништа, ја га послао у ургентни и отиш'о ћику.
(сви ликови су измишљени!)
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.