Iz perspektive crva X

Црв Х је посве обичан црв. Мали, слузав, безначајан. У туђим очима. У својим очима је вриједан и живахан. Оран за живота. У својим, напомињем. Као да црв и има очи. Можда само мисли да их има. Да ли би стварно био црв да је способан гледати?

Црв има своју мисију. Проста је. Пронађи јабуку, избуши тунел, остани ту док не умреш. Оћеш ли уништити јабуку? Зависи. Од чега? Водиш ли рачуна о својој јабуци? Да ли мислиш да некога уопште боли курац за твоју јабуку? Твоја је. Буди срећан што је имаш. ЗАШТО БИ СЕ НЕКО ОПТЕРЕЋИВАО ТВОЈОМ ЈАБУКОМ? Црве.

Видиш, поставио сам те на твоје мјесто. Зашто? Знаш ти зашто. Врати се на почетак. Имају ли црви очи? Имају. Виде ли? Виде.
Шта виде? Рећи ћу ти. Виде ципеле. Да, ципеле. Јер су мали. Мали су физички. Мали су духом. Нећеш ваљда да ме гледаш у очи, црве? У ђон гледај. Овај што може да те згази. Ако пожели. Надај се да неће. Црве.

Е сад, расправимо једну ствар. Како си уопште доспио до тога да будеш то што јеси? Немаш појма. Јеси ли се родио као црв? Да ли си генетски предодређен да будеш шака мизерне слузи, бачена у небитан простор у небитном времену? Ниси. Постао си то у међувремену. Негдје на половини оног тунела који си градио. Први си залогај угризао и испљунуо из идеала. Наставио си храбро. Вјеровао си да ћеш на крају бити награђен. Вјеровао си у рајски врт. Бушио си јабуку а надао се грожђу. Негдје на половини си схватио да не иде. Не може тако како си мислио. Потурио си леђа, забољело је. Још пар пута, бољело је јаче. Онда си ухватио кривину. Тунел више није ишао право. Ниси га више градио сам. Помагали су ти. Не због тебе. Због себе. Покварили су твој тунел. Опоганили су твоју јабуку. На крају си нашао грожђе. Но било је кисело. Јео си га. Јео си га са лажним осмијехом на лицу.

Постао си црв. Ситан. Безначајан у свом јаду. Јаду који не видиш.