Историјат демократских избора у Србији би морао да изгледа 'вако.
''Боже мили чуда великога,
Подиже се кука и мотика,
Да изгласа себи новог цара.
Јал вазала Вука Бранковића,
Јал пијаног Милош Обилића,
Јали старог, доброг Кнез-Лазара.
Сјатило се српство васколико
На Косову пољу неравноме
Да почује дуел кандидата.
Пак говори Вуче Бранковићу:
''Браћо драга оловке у шаке,
Решићу вас ја дилеме сваке.
Са Турцима савез сочињети
Увоз-извоз тако поћерати.
Ђе оваца, и вуци су сити.
Узмеш Ислам, ништа неће бити.''
Реплицира Милош Обилићу:
''Не будали Вуче Бранковићу,
Јали си се буника најео,
Те говориш такве небулозе?
Док је мене и на мени главе,
Србија се сагињати неће.
Но ви, браћо, мене изгласајте!
Живот ћу вам ласним сочињети,
Свој на своме Србаљи ће бити.''
Ал беседи стари Кнез-Лазаре:
''Попио си, добри мој Милоше,
Канда вино теби чини лоше?
Бирачко је тело вретенасто,
За коитус ти ниси дораст'о.
Буздоване повадимо наше,
Да нам сишу и аге и паше!
Мени гласак ви од срца дајте,
Видећете свакојаке вајде.
У Милице дуге трепавице,
Блајва даде, Косово не даде!''
Пребројаше после првог круга,
Вук је први, а Милица друга.
Кад је било око другог круга,
досети се Лазаре из цуга.
Пак говори кршном Обилићу:
''Ој Милоше, добри побратиме,
Неко рече крава има виме.
Има виме и моја Милица,
Ђе је виме, онђе је и пица.
Арчи, Шоми, нимало не жали,
Да би твоји мени гласа дали.
У савез ћу радије са тобом,
Но Србина начињети робом!''
Тако Лазо постаде ти царе,
За министре узе господаре.
Милош доби ресорство од МУП-а
Још подуго он Милицу шупа.
Кад је Турчин кренуо на силу,
Лазар виче Равијојлу вилу:
''Аој вило, турим ти га јако,
Како Турке да изгоним лако?
Бранковићу Вуче је са њима,
А Милица од Милоша прима.''
Одговара Равијојла вила:
''Нисам курва, нит' сам икад била.
Но ти шједи, лепо попи' вино,
Пусти Турке, проћи ће и њино.
Пе-шес' вјеки очас посла прође,
Слобода ће Србину да дође.''
Лепо рече Равијојла вила,
Све погоди, у праву је била.
Брзо прође, те дође Слободан,
За шест вјеки, опет на Видовдан.
Тек од тада, нама спаса нема,
Србија се за под крушку спрема.''
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Vaistinu kul.
Da se Toplica kandidov'o tada ko zna gde bi nam bio kraj+
Šta pročitah današnjega dana
Od Bubrega, ludoga insana
Kakvu duvku donješe mu vile
Šta li duvaš od Cesida Mile
omiljenovaću+
Sitnu defku naš nam Mile piše,
Iz zemlje Kengurije, čiji vazduh diše.
Tako lepo napisa je Mile -
Obraz moj suze su sakrile.
Nije lako, jebote!
mwa:*
fala dlugari, ovo je samo za drustvo u cose :)
dal si lud, dal si šta si? (što bi reko vazda čuveni Stole Vole)
++++++++++++++++++
Лебац ти ражани и крушку од Србаља +++
Fenomenalno! *