Dan kada ljudi u Srbiji pokušavaju da promene svoju budućnost i da skinu lopove sa vrata kako bi im se nakačio neki drugi, još veći lopov od ovog prethodnog...
Vremenski period kad političari se takmiče ko je bolji u laganju.
Djukanovic : Obećavam veće plate, produžene godišnje odmore, bolje zrastveno osiguranje, ulagaću u obrazovanje i omladinu i sve to samo za vaše glasove.
Bulatovic : Ej bre !? Ukrao si mi govor !?
Jedan od retkih dana kada ponovo kao u detinjstvu setas sa roditeljima.
Vreme kada za političare svi pederi postaju gejevi, a svi cigani romi.
Najveći događaj u svim malim sredinama u Srbiji, što nekim delom i objašnjava otupelost i zatucanost velikog dela stanovništva.
Kultura je u malim mestima razvijena kao hrvatski humor. Bioskopi ne postoje. Pozorišta ne treba ni pominjati. Domovi kulture osim naziva nemaju baš nikakve veze sa kulturom. Lokalni derbi protiv Donje Vrbave i nije neki događaj. Ništa primamljivija nije ni svirka marginalnog klupskog benda koji ima svega tri ipo pesme. Shodno tome, poseta političara u predizbornoj kampanji i sami izbori predstavljaju najvažniji "kulturni" događaj i jednu od retkih prilika da se prošeta svečano odelo ili nove cipele, da se svetu predstavi nova žena ili žensko čeljade zrelo za udaju.
Otac: Ajde sine spremaj se, pa da idemo na glasanje. A imaš li ti neko svečano odelo?
Sin: Nemam. Pozajmiću od Milana, on je u Jehovinim svedocima, ima sigurno.
Otac: E, oduvek sam govorio kako je to fin mladić. Ko bi, bre, danas pristao da bude svedok nekome, pa još strancu?! A, za šta se tereti taj Jehova?
Sin: Ćale, zajebavao sam se koj ti je? Nemam svečano odelo.
Otac: Pa, kako ti misliš da ideš na izbore, tako a?
Sin: Šta mi fali ovako?
Otac: Svečanost sine, svečanost. Nije to bilo šta. To su izbori. Je l` treba oni Milivojevići da budu bolje obučeni od nas tamo, a? Je l` to hoćeš? Da se brukamo pred svetom? Zar ja, Miraš Đurašković, ugledni privatni preduzetnik da ne budem najveći dasa tamo? Nemoj to da mi radiš sine, nego idi traži od majke ono moje odelo što sam nosio `84. kad smo se upoznali. Biće ti taman. Ajde, pa da idemo da menjamo državu.
Sin: Hoćemo, hoćemo, ja i ti ako je ne promenimo niko neće. I nisi ti ćale privatni preduzetnik nego otkupljivač sekundarnih sirovina. A, to odelo mi ne pada na pamet da oblačim.
Otac: Vidi ga mali kako je postao bezobrazan! Da nisi slučajno postao liberal? To, odma da ti kažem, u moju kuću ne može da bude! Mi smo oduvek bili radikali, nećeš ti da mi kršiš tradiciju! Nemoj slučajno da sam video da nisi zaokružio Vojvodu! Je l` jasno?
Sin: Nemaj brige.
Otac: A, ti mala, šta si se zakopčala toliko? Misliš li ti da se udaješ ili ću ja da te nosim na grbači ceo život? Idi presvlači se!
Ćerka: Zakopčala?! Pa, ti si me terao da u trenerci idem i u diskoteku!
Otac: To što sam te terao, terao sam te. Sad te teram drugačije. Ajde, idi obuci lepo neki minić, možda se neki i prevari, pa te odvede odavde. Ajde, ajde, požuri, da ne zakasnimo. A, ti ženo daj ovamo ono svečano odelo što sam zadnji put nosio kod deda Miloja na sa`ranu i daj one nove Guča cipele što sam kupio prošlo leto za 150 evra. Da vide dušmani kad se Miraš picne...
Prljava utakmica pozicije i opozicije. Odrzava se svake dve godine. Uvodna numera je rekonstrukcija puteva,i rjesavanje sitnih pitanja radi zamagljivanja ociju javnosti. Iako se radi o nasim zivotima,mi i dalje to posmatramo sa strane,gledajuci na to kao na spansku sapunicu,tj ko ce koga vise da oblati i ocrni. Demagogija o problemima bez njihovog rjesavanja niti naznake njihovog rjesavanja. Na kraju glasove dobijaju najorginalniji i najzanimljiviji javnosti.
Jos jedan dokaz da je demokratija los obllik politickog sistema.
Kažeš šta ti se sviđa da bi radio ono što ti kažu.
Jednom rečju, žali bože silnog papira potrošenog na lažna i bezvredna obećanja.
Količina papira utrošena na lažna i bezvredna obećanja jednaka je količini koja se utroši za štampanje svih udžbenika za osnovne škole u Srbiji a podejenih majica taman toliko da obuku svu golu i bosu decu.
Dogadjaj za koji moras da odvojis 5 minuta svog zivota da bi se resio medijske torture i slusanja bajki u koje ni maloumni ne mogu da veruju, a jedini cilj je da ne dodje do 2. kruga istih jer onda, usled revolta zdravog razuma, mozes ostati i bez televizora!
Milojko obecava "EU za mesec dana", Pantelija obecava "Dinar ce biti jaci od eura", Stanojko obecava "Na Kosovu vecinsko srpsko stanovnistvo za mesec dana"... I tako u krug kao da nema kraja...
