Momenat u životu kada izbegavajući nesreću uletiš u katastrofu.
- Gde si Šone jebaču!
- Mani me, nisam raspoložen.
- Što care, šta bi? Zar nisi juče išao kod male Maje?
- Jesam, išao sam, ali nisam stigao.
- Kako nisi stigao? Zakasnio?
- Ma jok bre. Unervozio se kad sam krenuo, priteralo me najstrašnije. Pred njenom zgradom došlo do tačke bez povratka. Kenjalo mi se katastrofa. Nađem ja tu neko žbunje, onako, visoko - da me niko ne vidi. Usput nakupio lišća da se obrišem. Čučnem ja, skontam - gadan proliv, isprskaću se sav. Čučnem ja još niže da smanjim površinu rasipanja i zabijem muda pravo u koprive. Nisam odmah skontao, mislio da je trava, počeo da sipam, nevera kako mi je laknulo. Kad je počelo da peče, trgnem se i ode mast u propast. Isprskao sam patike, farmerice, zid od njene zgrade i predsednika kućnog saveta koji je izašao da me zamoli da to ne radim pred zgradom. Jedva sam živu glavu izvukao.
- Hahahaha, nije mi samo jasno kako si mudima u koprive, kako nisi tuksonom?
- Brate, ja sam krenuo da je tršim, bio je dignut kao jarbol.-----------------------
- Ženo, rešio sam nas bede! Legle pare od kredita, već sam rezervisao letovanje, vidi što sam nam kupio mobilne, da i mi budemo normalan svet, a bio sam i račune da platim, neće ništa da seku ove krvopije!
- E nazdravlje Miloje.
- Što bre?
- Zvao je tvoj šef danas. Dosadilo im je da svaki dan izlaziš sa posla ranije zbog kredita - rekao je da ne moraš sutra da ideš na posao, dobio si otkaz.
- E moj Miloje, jajima u koprive, moj Miloje...
Плус на наслов јеботе, фина дефка..++