Jesen stiže, kuro moja

Ламудова песма. Прва ласта не чини пролеће, али прва седа стидна длака сигурно чини да схватиш да је вршњаково пролеће, а и лето - одлетело. Стижу године позне за Пишоњу, у то нема сумње. Приметио си да се дижеш тешко, уз стењање и напор, а све лакше падаш и посрћеш - гузица и стомачина претежу, мада није баш јасно како утичу на "орност" твоје мушкости. Тешиш се да је то због килограма које си наводно набацио од новогодишњих празника, па ће се све вратити на место ако избациш чипс, пиво и пљеку, а уведеш трчање, тегове и дркање. Јер, ти си јебач, ти никада не дркаш, јел тако? Сад те нужда тера, а не жена којој не прилазиш као да им колеру у констелацији са кугом у трећој кући сиде, са спратом сифилиса, хепатитиса и гонореје. Наравно.

Ортаци те теше да испод брега велики кукуруз расте. Ако то није педерски, не знам шта јесте. Мислим, коментарисати полни орган у сразмери стомачине најбољег ортака, а неретко и познаника, па и стренџера. Тужна истина је да те не занима више величина него функционалност, што иде са годинама, као и мудрост. Посматраш старије мушкарце, наравно, не у препонском пределу, већ како се понашају, облаче, причају. У ушима ти одјекује реч "простата". Ње се сећаш са рођендана када је твој матори нешто масно опсовао, а мајка ти рекла: "Не слушај га, сине, он је простата." Сад капираш да није био "простата", већ "прост тата". Али, не брине те бонтон, тачније - јебе ти се за њега, већ те брине како ћеш изаћи на крај са том бољком. Што се увећава простата, што се не увећа ерекција? Биологија ван памети... Као што ћелавимо од главе, тамо где се највише види. Што не ћелавимо од гузице, иначе да нам се не `ватају тарзанчићи и горилице?!

Размишљаш на тему да ипак за тебе још увек има наде. Јебаћеш ти младе лепотице, поново. Ако може Лека да смува онакву рибу као што је Нина, можеш и ти. Он је старији од тебе макар 15 година. Имаш још шанси. Само превиђаш чињеницу да ти ниси Лека Дека, немаш друштвеног угледа (локал-шмекеризам са пекаркама и апотекаркама се не рачуна), лове нити утицаја. Али се ипак тешиш. Може он, могу и ја. Наравно. Допустио би ти да те Нина облачи као кретена, да шеташ неке џемпериће као папучић, да се лицкаш, пицкаш, да се миришеш и купаш два пута дневно. Био би њен Кен, само за још једну прилику да се осетиш младо.

Кад си решио проблем ко ће те волети, како ће те облачити нека риба која може да ти буде ћерка, и где ћеш излазити, остаје само да решиш проблем који је обележје сваке јесени - опадање. Лека је доживљавао оргазам снимајући песму "Пада Влада" са Бајагом, а није тако лоше прошао. Боле те да ли ће пасти Влада, осим ако свог вршњака ниси именовао - Влада. Па размишљаш... има вијагра, има цијалис, сада помињу неку афричку шљиву... Ма, пуна Шумадија шљива, обраћеш их све, само да зауставиш незаустављиво. Има и она пумпа... ако треба, купићеш и пумпу за бунар, ону што вуче 20 литара воде у секунди. Шта год је потребно да би могао да јебеш. Хоћеш јебати и мораш јебати. Упркос седој курцодлаци.

А имаш два избора:
1) Да чупаш седе длаке
2) Да се фарбаш

У сваком случају, чека те дуга, тужна и кишна јесен.

Текст написан за такмичење "Органски висови".