Jezik diplomatije

Vrhunski naučnik, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, otrkiva novi hemijski element sa fantastičnim svojstvima, Idiotium, idealan za vojnu industriju. Nastaje opšta pometnja u svetu i potraga za nalazištima tog metala širom sveta. Onda otkriju u nekoj zabačenoj državici, Simfoniji, udaljenoj pola sata telefonom od civilizacije, bogato nalazište rude tog metala. U tajnosti, američka ekspedicija se uputi hitno na lice mesta. Prvi izveštaj ekspedicije je pozitivan:
‘Ovo je država koja nema preterano razvijen državni aparat. Stanovnici Simfonije su veoma skromni, vredni, druželjubivi i veoma gostoprimljivi. Industrija je slabo razvijena. Putna mreža u lošem stanju, a saobraćaj se uglavnom obavlja zastarelim automobilima ili zapregom. Ne pamte da je u njihovoj istoriji bilo ratova, a pogotovu ne građanskih. Odaju sliku veoma srećnog i zadovoljnog naroda. Biće ovo lak posao.’
Medjutim, drugi izveštaj je bio malo manje optimističan. ‘Bojim se da nailazimo na probleme sa lokalnim stanovništvom. Ne žele da vršimo nikakva iskopavanja, jer je baš ta teritorija njihovo sveto mesto. Kažu da žive u nekakvoj jebenoj sintezi sa prirodom, veoma je poštuju, i ne dozvoljavaju da je iko uništava. Neumoljivi su. Ne preostaje nam ništa drugo sam da primenimo scenario iz SFRJ’.
E, tu stupa na snagu najjače oružje koje je ikad stvoreno – jezik diplomatije!

Saopštenje Stejt dipartmenta: ‘Prema anlizama nezavisnih udruženja za praćenje razvoja demokratije u svetu i zaštitu ljudskih prava, u Simfoniji je već duže vremena prisutno kršenje ljudskih prava. To se, pre svega, ogleda u uskraćivanju prava na obrazovanje, kontinuirano uskraćivanje pravih oblika demokratskih dostignuća savremene civilizacije. Takođe je izražen i unilateralni oblik vladavine, veoma blizak diktaturi. To smatramo nedopustivim u XXI veku i mi ćemo se boriti svim demokratskim i diplomatskim sredstvima da stanemo na put toj pojavi. Ceo svet mora biti svestan da smo nepokolebivi u našoj pravednoj borbi i mi pozivamo naše partnere i demokratski opredeljene države da se pridruže osudi rukovodstva Simfonije. S tim u vezi, mi ćemo svu njihovu imovinu zamrznuti i staviti embargo na ......’
Iz Simfonije nije stigao nikakav odgovor, jer nisu ni imali diplomatiju, a i da jesu, ne bi ni imali pojma šta to može da znači. Život u Simfoniji je tekao kao i ranije.
Pojedine članice Saveta bezbednosi su se oštro usprotivile ovakvom saopštenju, smatrajući da je to direktno mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene države, ali im je diplomatskim kanalima izraženo žaljenje što nisu prvi poslali svoju ekspediciju.
Nakon još nekoliko sličnih saopšenja, konačno je izdato i poslednje, na opšte odobravanje i olakšanje ostalog dela demokratskog sveta:
‘Juče smo započeli vojnu akciju pod nazivom ‘Baklja slobode’, koja za cilj ima da konačno uspostavi vladavinu demokratije u Simfoniji, jednom od poslednjih Bastiona mračnih diktatora koji svoj narod drže u obrazovnoj tami. Nikada više narod Simfonije neće živeti kao što je do sada morao da živi. Demokratija je zakucala i na vrata ove male, zaostale zemlje, čiji stanovnici zaslužuju bolju budućnost i pravednu raspodelu opštih dobara, jer imaju veliki prirodni potencijal. Živela demokratije, živela sloboda’.
Iz cele priče, narod Simfonije ja naučio jednu novu, istorijski važnu lekciju o demokratiji:
‘Bolje mi stvarno je...e mater, nego diplomatskim putem. Brže prođe, a i ima mnogo manje žrtava’.