Takozvani "standardni". Sva sreca, ne moze cesto da se cuje. Kao da pijes tekilu bez limuna, razume se, radi posao, ali je bljutavo. Sterilno, kao da sklapate ugovor, potpisujete sporazum. Bezivotno. I, koliko god se trudili da pricamo ispravno, bas je dijalekt ono sto jeziku udahne dusu. To sto caluje pivo u Vojvodini, to sto mu pripelo da nadje drugari sto stukose u Leskovac, sto je, ene, u Pozezi vid'o ortaka Pozana s dva z, sto ga u Paracinu kisa zaviskuje, pa nema gde da se skloni, sto bi da eksira vops u birtiji u Munze, sto metar dina lunja po Novom Beogradu, cini coveka covekom, a ne robotom programiranom na bilo kakav "standard".
