Док си клинац,па пролазиш са кевом или било којом старијом особом кроз парк, а тамо седе момци од по двадесетак година слушају своју музику, обично метал или неки хард рок. Наравно, која флаша пива се ту затекне. Твој старији ''пратилац'' их са мржњом посматра и привлачи те себи са опаском ''Какав олош.''
Ал' како им објаснити да су сви ти ''дрогераши'' обично врло духовити и интелигентни.
И да ако не слушају Змики, Вики, Бики и компанију, не значи да су пропалитет.
Мирјана : ''Јој, Рајко, сад прођосмо кроз парк, а тамо се опет накупиле оне пропалице.
Каква је то пропала омладина. Слушају ону дрогерашку музику. Изгледа, надгрогирали се. Ма ја би то све у ону, где беше, Белу Реку. Да их мало туку тамо. А дете се јадно, уплашило. Пустили они оне косураче, ју. Ми смо имали мотику па у њиву.''
Рајко : ''Пропало је све. За време Тита то није било. Сећам се ја. Били сви пионири и пионирке. Другови. А сад? Ма ја би све то на голи оток.''
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.