У свеопштем предратном замаху Српске привреде (чувена, епска '89. када су плате биле 1000 дем.) наша ауто-индустрија је изњедрила европско ауто по мери европског Србина који има плату 1000 марака, пандан немачком голфу 2. То је једна кантурина од аута која и кад је била нова
се распадала по шавовима што је и осликавало и нашу индустрију и нереалност у односу индустријска снага-рад-плата. Директан продукт наше софистициране (чекић) привреде. О овом пандану голфу не треба ни причати, али показује једну лепу ствар, тј. да Срби увек теже да се пореде са најбољима да их не занима просек. Или смо најгори или најбољи. Дуго смо били најгори, долази ваљда наше време :)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Моја канта плеше и то опасно друмовима. Тако да, мајнус.