Omiljena prodavnica svakog deteta, potencijalnog narkomana osamdesetih godina prošlog veka. Lepši miris nije postojao, ostajali bi smo dok nas ne isteraju, a nove papuče su se čuvale u šteku za kasniji snif, mogle su da traju i po dva-tri meseca. Maštali smo da se zaposlimo tu, a Split smo zamišljali kao mesto od plastike i gume okupano suncem i PVC aromama...
...A ova kineska plastika smrdi ko crknuti pacov...
