jutro posle

Znate ono kada se probudite oko 7-8h ujutru, jedino što želite je da popijete čašu hladne vode...jedino što osećate je mučnina i bol u zadnjem delu vaše glave, mozak polako počinje da pulsira,glava breca, a imate utisak se svi deru,cak i onaj komšija sto je u stanu do vas, pa i ona komšinica što svakoga jutra peva pod tušem i nešto se dernja. S tim sto u ovom trenutku njena jačina glasa može da se poredi sa megafonom koji je prislonjen na vašu bubnu opnu. Da ne dužimo dalje kada se onako mamurni vratite u krevet,pa još malo odspavate, pa vas bez pardona probudi neko, a vi naravno ne znate gde se nalazite... sednete na krevet onako iskrivljeni, sa glavom od 100 tona pa krenete da se prisećate sinoćne večeri, ali nista... jedino čega se sećate jeste ona poslednja čaša piva koju ste eksirali zajedno sa tekilom, i poslednjeg trabunjanja dok su vas donosili kuci.
E pa tu stvar počinje da se zahuhtava, u tome je i čar te noći,ne znate tačan rezultat vašeg pijanstva.. brzo zovete prijatelje da vam ispričaju sve sočne detalje u kojima ste vi,jer ste 100 posto sigurni da ste napravili neku glupost, da ste " zvezda večeri " , da ste se tako gadno izblamirali,ili možda i niste,možda je sve proteklo glatko,bez incidenata (znate ono niste uvalili nikome žvaku, niti ste se ispovraćali po nekome, pali na sred ulice i tako slične stvari) .E pa ako je sve bilo kull,onda slobodno možete da nastavite da kuntate, i budete zadovoljni sobom, a ako stvari nisu bile baš po vašoj meri, jednostavno kažete sebi " nije me htelo ".