Trenuci u kojima se pitaš da li si uopšte normalan pa si pozvao drugare kad znaš da su svi do jednog idioti. Budiš se u neko doba, jes rano ali ne možeš više da spavaš jer će glava da ti pukne od pića i cigara...usput prema kujni gde planiraš da skuvaš sebi kafu, sakupljaš piksle i tacne od šoijlca za kafu koje su sinoć služile kao piksle...odjednom te obuzme hladan znoj jer se setiš da ti je ortak sinoć pao na lavabo i da ga je polomio...miliciji si jebao mater kad su pokušali da te utišaju pa te čeka i prijava...drhtavim rukama skuvaš kafu, razgrneš popijene i polupopijene čaše i flaše sa stola, srkneš kafu i pitaš se: koji li mi je kurac ovo trebalo, pa valjda znam kako smo usrali Džonijevu gajbu...
...do jaja, imaš i pljugu, neko je skoro celu ugasio u trosed...
