Статусни симбол старих новосађана.
Швабизам на квадрат.
Ништа у Новом саду не дели јасно патриције и плебсе, као посед кабине на штранду.
То је један пољски клозет, озидан али са дрвеним вратима, закључан катанцем, ослоњен на други зидани клоазет, до правог зиданог клозета, органиован у кабина улице назване по цвету и не прикладан да се у њега уселите колико и обичан зидан клозет у пољу. У тој кабини се остави решо, сто, столице на склапање, кревет и сунцобран. А дођоши морају да тегле на рукам. Зато стари новосађанин стиже волвом осмицом, а дођош немачким возилом.
Волшебно у вези ових кабина је селекција која мање од 100 кабина дели на 300.000 грађана Новог сада са околином. Отприлике је лакше доћи од пословног простора на плажи од грађанске кабине. Лакше је уфурати у покрајински стан у католичкој порти, него у посед кабине. А по метузалемима који посећују кабине, рекао бих да је задња подела била 1942. када је 13 кабина окупациона власт нацинализовала јеврејској породици.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+++