Kad je htio da vjesi, nek vjesi

U mom selu postoji priča o nekom starcu i njegovom sinu. Sin je bio mnogo vredan, svaki dan je od ranog jutra radio u polju. Odmarao se dok je najjače sunce, pa popodne sve iz početka. Uz sav taj rad je jedva sastavljao kraj sa krajem. Starac je bio komotan čovek, voleo je da popije i pojede, priča sa komšijama i leži u svojoj ležaljci. Nikada nije mario za polje. Dok je bila živa radila je njegova žena, a posle je preuzeo sin.

Starac je sinu stalno zamerao da ne provodi dovoljno vremena sa njim i da ga ne poštuje dovoljno. Sin se trudio da što više vremena provodi sa ocem, iako je rad zbog toga trpeo.

Matori je voleo da se kocka. Problem je što su sve pare bile sinove. Ipak, iskusni starac je uglavnom gubio ili dobijao malo, pa sin ništa nije primećivao. Sve dok jednom starac nije izgubio veliku svotu, a protivnik nije hteo više da igra. Sin je saznao i, fala bogu, popizdeo na matorca. Morao je još više da radi, i dalje je izdržavao starog, ali mu je davao samo za skroman život i nije hteo da provodi s njim ni sekund duže nego što je neophodno. Nestalo vina i fine hrane.

Matori je kukao, kukao i jednog jutra se obesio. Neki ljudi došli kod sina u polje da mu jave. Kad su mu rekli šta je bilo, sin je kratko odgovorio: ,,Dobro'', i nastavio da radi. Ovi su se začudili: ,,Pa zar nećeš kući da skineš oca?''. ,,Neću. Neće nigde pobeći. Kad je htio da vjesi, nek vjesi''.

---------------------------------------------------------------------------------------------
-Nemoj da se ljutiš, al nije u redu što nisi pozajmio Kizi kad ti je tražio. Bezveze prebiše čoveka. Kum si mu, majku mu.
-Kum sam mu, dabome. Zato sam ga i molio da ne pozajmljuje od zelenaša. Šta ću mu sad. Kad je htio da vjesi, nek vjesi.