Tebi je život u haosu. Živiš u Srbiji, sa roditeljima.
Nemaš auto, nemaš bus-plus, nemaš motivaciju ni da pošalješ predlog za aforizam nedelje večernjim novostima.
Navikao si se i na političare ali ih pljuješ iz navike, a i da te ne gledaju kao da si nenormalan.
Ne znaš kud ćeš i čemu sve to.
I onda pošto su ti tvoji problemi dosadili odeš na kafu da čuješ "prave" probleme.
A pošto je ON prestao da ide kod psihijatra zove tebe da ti se izjada.
Počinje sa pričom da "ne zna gde bije", a i da zna nije ON u fazonu da bije.
Ukrali su mu treći telefon ove nedelje, ali nije zbog telefona već ga "baš boli uvo" i "jebe mu se baš".
Dobio je devetku iz "Medijskog promovisanja za mala i srednja preduzeća", inače novom predmetu na privatnom fakultetu za piarove i ejčarove. Krivo mu je samo što je onlajn polagao, inače bi "napljuvao matoru ravu samo tako".
Devojka ga nervira jer su je opet zvali da se slika za Maksim, a on joj ne da, a ona kaže: "A mica.." i "ladno se slika brate".
Smorio se i za novu godinu jer je na svih sedam mesta povraćao, slušao samo narodnjake i pušio tompus, "je l si pušio nekad tompus"?
"Upucao" se i na zimovanju.
Ne zna gde na letovanje. Sve mu "isti kurac".
Sa ćaletom ne priča i radiće još samo par godina kod njega u firmi, koliko da ga "ispoštuje".
A pored svega toga zajebava ga menjač na džipu. Ostaje mu samo da "menja menjač, hahahaha...a šta misliš ti da ja menjam ili da jednostavno kup.."
Ti ga slušaš i slušaš i slušaš...
I onda kada pankreas prestane da boli odeš kući, skuvaš podravka supicu, sjebeš prekidač za svetlo u kupatilu, pišaš sebi na noge dok se kupaš u mraku. Otvoriš frižider peti put da se uveriš da je pašteta od nove godine i dalje u gornjem desnom uglu. Prošetaš kanalima tamo i nazad. Zadržiš se na preljubnicima na pinku. Psuješ im i oca i majku.
Razmišljaš o misterijama univerzuma desetak minuta.
I onda legneš da spavaš.. Srećan.
