Kad nekome bolje ide ali je izgubio taj osećaj

Теби је живот у хаосу. Живиш у Србији, са родитељима.
Немаш ауто, немаш бус-плус, немаш мотивацију ни да пошаљеш предлог за афоризам недеље вечерњим новостима.
Навикао си се и на политичаре али их пљујеш из навике, а и да те не гледају као да си ненормалан.
Не знаш куд ћеш и чему све то.
И онда пошто су ти твоји проблеми досадили одеш на кафу да чујеш "праве" проблеме.
А пошто је ОН престао да иде код психијатра зове тебе да ти се изјада.

Почиње са причом да "не зна где бије", а и да зна није ОН у фазону да бије.
Украли су му трећи телефон ове недеље, али није због телефона већ га "баш боли уво" и "јебе му се баш".
Добио је деветку из "Медијског промовисања за мала и средња предузећа", иначе новом предмету на приватном факултету за пиарове и ејчарове. Криво му је само што је онлајн полагао, иначе би "напљувао матору раву само тако".
Девојка га нервира јер су је опет звали да се слика за Максим, а он јој не да, а она каже: "А мица.." и "ладно се слика брате".
Сморио се и за нову годину јер је на свих седам места повраћао, слушао само народњаке и пушио томпус, "је л си пушио некад томпус"?
"Упуцао" се и на зимовању.
Не зна где на летовање. Све му "исти курац".
Са ћалетом не прича и радиће још само пар година код њега у фирми, колико да га "испоштује".
А поред свега тога зајебава га мењач на џипу. Остаје му само да "мења мењач, хахахаха...а шта мислиш ти да ја мењам или да једноставно куп.."

Ти га слушаш и слушаш и слушаш...
И онда када панкреас престане да боли одеш кући, скуваш подравка супицу, сјебеш прекидач за светло у купатилу, пишаш себи на ноге док се купаш у мраку. Отвориш фрижидер пети пут да се увериш да је паштета од нове године и даље у горњем десном углу. Прошеташ каналима тамо и назад. Задржиш се на прељубницима на пинку. Псујеш им и оца и мајку.
Размишљаш о мистеријама универзума десетак минута.
И онда легнеш да спаваш.. Срећан.