
Крилатица тамо неког мислиоца са улице која најбоље описује моменте када човјек крене странпутицом, заглави се у сопственом безнађу, тражећи пут који га враћа тамо гдје је кренуо. Предузимајући низ очајничких, траљавих мјера он покушава да се извуче из каљуге у коју је упао, не схватајући да тако само може потонути дубље, доле у јебену унутрашњост Земље. Сваки његов потез је узалудан јер је грешка толико кардинална, да је њено исправљање никада не може бити потпуно. Џаба ситни козметички детаљи, јер они само замаскирају
невољом изнакажено лице, кад све што покушаш, врати те на исто.
Неки се само предају, пуштајући да их носи живот, онакве каквим су постали. Умазане. Јер све је Панта реј, а и ми смо...
- Матори, шта то радиш са својим животом?
- Пијем пиво. Дркам пет пута дневно, кад оће да ми се дигне. Иначе не дркам.
- И куда ћеш даље, јеботе, матори?
- Тамо одакле сам и дошао, у пизду материну, у прах.
- Па покушај нешто урадити са својим животом, мрдни се укурац!
-Шта могу. Траљава је ова моја судбина. Знаш оно кад разбијеш флашу од патос. Видиш, њу више не можеш саставити. Можеш само скупити дјелиће и рециклирати, али мало морген, то неће бити више иста флаша..
- Јебеш ми све ако ја тебе шта разумијем?!
- Јебига, кад се умажеш говнима, ниједан сапун ти не помаже. Увијек смрдиш. Чак и кад не смрдиш, имаш непрестано тај осјећај да смрдиш, иако не смрдиш...
- Аупичкуматерину, ти стварно смрдиш ко твор.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.