
Крилатица тамо неког мислиоца са улице која најбоље описује моменте када човјек крене странпутицом, заглави се у сопственом безнађу, тражећи пут који га враћа тамо гдје је кренуо. Предузимајући низ очајничких, траљавих мјера он покушава да се извуче из каљуге у коју је упао, не схватајући да тако само може потонути дубље, доле у јебену унутрашњост Земље. Сваки његов потез је узалудан јер је грешка толико кардинална, да је њено исправљање никада не може бити потпуно. Џаба ситни козметички детаљи, јер они само замаскирају
невољом изнакажено лице, кад све што покушаш, врати те на исто.
Неки се само предају, пуштајући да их носи живот, онакве каквим су постали. Умазане. Јер све је Панта реј, а и ми смо...
- Матори, шта то радиш са својим животом?
- Пијем пиво. Дркам пет пута дневно, кад оће да ми се дигне. Иначе не дркам.
- И куда ћеш даље, јеботе, матори?
- Тамо одакле сам и дошао, у пизду материну, у прах.
- Па покушај нешто урадити са својим животом, мрдни се укурац!
-Шта могу. Траљава је ова моја судбина. Знаш оно кад разбијеш флашу од патос. Видиш, њу више не можеш саставити. Можеш само скупити дјелиће и рециклирати, али мало морген, то неће бити више иста флаша..
- Јебеш ми све ако ја тебе шта разумијем?!
- Јебига, кад се умажеш говнима, ниједан сапун ти не помаже. Увијек смрдиш. Чак и кад не смрдиш, имаш непрестано тај осјећај да смрдиш, иако не смрдиш...
- Аупичкуматерину, ти стварно смрдиш ко твор.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.