Prvi srpski GPS.
-Kod Miletove kafane skreneš levo, pa pored "Gurmana" desno, ideš pravo još nekih 200 metara i tu preko puta Cicine birtije ti je Zavod za socijalno!
-Hvala zemljak!
Tradicionalna zadužbina u Srba, mesto dobrog provoda i još bolje rakije, mesto gde ljudi uđu ne poznajuci nikoga a izađu sa četiri kuma.
Alhemičarski raj. Mesto gde agregatna stanja gube svaki smisao i značaj.
- Ne verujem! Juče sam ovde popio pola plate.
- Ćuti! Vidiš onog tamo u ćošku. On je ovde popio kola, grobno mesto i pola kuće.
Nedosanjani san kafića, klubova i drugih fensi mesta za provod. Normalno, nikad čist stolnjak. Normalno, za stolom sve četiri različize stolice. Normalno, aluminijumska piksla (sa staklenim gosti razbijaju glave). Normalno, gazda i kelner su jedna te ista osoba i, takodje normalno, iz kuhinje miriše gulaš. U početku se ne vidimo od dima, a kasnije... Ni ne pokušavamo da se vidimo.
Šteta što je takvih mesta sve manje.
Muzej uvoštenih figura.
Mesto gde možeš sresti najčudnije ljude, pa i mene između ostalog, zanimljivije od ZOO vrta.
Mesto gde sakupljaš hrabrost pre nego što uveče odeš kući da se suočiš sa ženom.
Mesto gde se vrše uplate za poništavanje kazni za saobraćajne prekršaje kao i za ispravljanje nepravilnosti u knjigovodstvu.
Mesto gde se kafa, po čemu je i dobijeno ovo ime, najmanje pije.
?"Ajmo u kafanu na po jednu s' nogu " /Naravno ne kafu/
Velika inspiracija za nastanak ogromnog broja narodnih pesama. Opevanija je više od žena, para, rastanka, sreće i ljubavi. Valjda zato što sve to ima veze sa kafanom.
"Kafana na Balkanu",
"Zatvorite vrata od kafane",
"I tebe sam sit kafano",
"Ej kafano nevernice",
"Nebeska kafana",
"Oj kafano kućo beskućnika",
"Adresa mi kafana",
"Sinoć sam pola kafane popio"
"Eno dole u kafani",
"Obiš'o bi sve kafane",
"Čovjek kafane",
"Kafanska pevačica",
"Kafane po Beču",
"Zbog kafane teške rane",
"Kralj kafane"...
Kulturna institucija u Srba, naziv joj potiče od kafe ali se taj napitak tamo najmanje upražnjva
Izlazim ti ja tako lepo iz kafane kad me neka budala nagazi na ruku
Seljački fejsbuk.
Ima moderatora (vlasnika kafane), članove, svi tu mogu da saznaju šta ko radi, ko je umro, da li je neko umro, ko je sa kim u vezi, šta je bilo u selu sinoć, da komentarišu izjave jedni drugima i ponekad kada se malo više popije izbije Mafia Wars.
Dom nazdravlja.
Mesto prema kome je svakom profesoru usađena odbojnost iz nekog razloga, pa ime te institucije koriste kao referencu za poređenje kada neko ne sedi onako kako bi trebalo.
- Aksentijeviću, sedi lepo, nisi u kafani!
...
- Rajkoviću, da nećeš možda i jedna na uvce da ti se odsvira?
- Mogla bi profesore, "Korita Ivanova"!
Kafana, jedna reč a hiljadu slika, doživljaja, godina iskustva, priča za unuke, spavanja pod stolom i sistematskog upropašćavanja svake perspektive. Mislim da nijedna ljudska tvorevina nije opevana toliko puta, i sa toliko emocija. A kako i ne bi, kada je svaki srećan i tužan trenutak, u čovekovom životu, kulminirao upravo na ovom mestu.
Mesto koje leči tugu, a rasplamsava radost, što ne može ni jedna droga. Osećaj mrštiti se uz Vranjanku, četiri kile alkohola, i ljubeći ružnu devojku čijeg se imena, ni lika, posle jutarnjeg mamurluka ne sećamo, je jednostavno u duhu najogoljenije nirvane.
Kafana je mesto gde se okupljala inteligencija, gde su stvarane neke od najlepših pesama, gde su postizani svi bitniji dogovori, od braka, milionskih ugovora, pa do prekrajanja granica i ulaska u rat. To je mesto gde su i ružne devojke lepe, gde se svi namrgode od užitka, i gde vam niko neće zameriti ako isprobate svoje glasovne mogućnosti, za koje vam ni rođena majka ne bi rekla da su podnošljive.
Tamo ljudi beže od stvarnosti, đaci iz škole, muževi od žena i obrnuto. To je carstvo neopranih čaša i kariranih stolnjaka, gde gosti prave istinske testove izdržljivosti u pogledu razmene tečnosti sa bližom, a nekad i daljom okolinom, u zavisnosti od talenta. Gde niko nema trunke poštovanja prema nameštaju, a naročito prema stolovima, i gde je funkcija toaleta striktno primarna, bez cilja da zadivi ikoga.
Nepravedno bačena u senku pred naletom gej industrije, kapitalizma i evropskih integracija. Ipak, odoleva zubu vremena, pre svega zbog vernih joj meraklija i boema, ljubitelja čistog, prirodnog užitka, bez šminke i ulepšavanja, poštovaoca jednostavnosti i mazohističko lepih pesama.
Kafana živi za goste namernike. U nju se ne ulazi slučajno, već isprovociran gorućom željom, ili barem alkoholičarskim porivom. A u njoj, u njoj vas svi vole, do poslednje pare ili dozvoljenog minusa, ali vas vole ono pravo.
Negde davno naleteh na ovo, i sačuvah ga, a sada ga ostavljam u amanet na pravom mestu za prave ljude...
Kažu ekonomisti da situacija u najpopularnijem sportu oslikava finansijsko stanje u državi. Nemaju oni pojma, da ti ja kažem. Kafana je jedino pravo merilo finansijske sposobnosti gradjana jedne države. A i sistema uopšte.
London, Engleska, kafana kod Džoane.
Dva ortaka, Šon i Mark ove večeri idu u kafanu. Automobile im parkira osoba čije je to zaduženje i za šta dobija 100 funti kao napojnicu. Kao i svi redovni gosti imaju svoj sto. Unutra ih dočekuje gazda koji ih ljubazno pozdravlja i odvodi do njihovog stola. Dok ide pored njih, izgleda kao da im se klanja. Dobijaju jednu flašu vina na račun kuće, a konobar napojnicu od 100 funti. Posle par tura, primećuju dve opasne anglosaksonske cavulje koje ih šmekaju sedeći za šankom. Odmah šalju bocu vina, pozivajući ih u separe. Konobar dobija 100 funti. Nekoliko tura kasnije, plaćaju račun i ostavljaju još 20% od računa kao napojnicu. Odlaze sa cavuljama u svoje stanove.
Desimirovac, Srbija, ,,Kairos''.
Dva ortaka, Šone i Mare, ove večeri idu u kafanu. Idu sa Maretovim stojadinom koji, zbog nemogućnosti nalaženja parking mesta, završava parkiran u obližnoj njivi. Pošto su očistili patike od blata, pokušavaju da udju u kafanu. Provlačeći se kroz masu seljana , nekako dolaze do stola koji je Šone rezervisao još prošle subote. Tamo ih čeka tip od nekih 40, 45 godina, ćelav i bez vrata, sa prst debelom kajlom i 2 rasne plavuše od po nekih dvajes' leta. Skida naočare za sunce i kaže: ,,Izvolte momci?'' Šone pronalazi konobara i pokušava da objasni da je došlo do zabune i da je to njihov sto, a kao odgovor dobija upozorenje da ne kenja previše jer može da se saplete u mraku. Odustaju od uzaludne borbe i sklanjaju se negde u stranu. Presabiraju se izmedju sebe , proračunavajući svoj večerašnji finansijski fond. Zaključuju da imaju maksimum za po tri piva, ako žele i da doručkuju nešto sledećeg dana. Detektuju dve solidne devojke, prilaze im i kreću sa pričom. Šone uspeva, Mare ne. Pošto su izgurali auto iz blata, kreću ka svojim kućama. Nakon što ih je ostavio ispred Šonetove gajbe, Mare se, po ko zna koji put, suva kurca zaputio kući. Šone uvodi devojku u stan, i odlaze u njegovu sobu, preskačući ćaleta koji je pijan zaspao na podu u dnevnoj...
...i da, jebeš zemlju u kojoj za veče možeš popiti više nego što zaradiš za mesec dana!
Lečilište
Tu dolaze oni koji pate od ljubavi,od nedostatka alkohola u krvi,od nedostatka prijatelja i druženja, oni kojima su klikeri u glavi u deficitu...
Takođe oni sa viškom adrenalina,hiperaktivnost..
Mesto gde se izbacuje višak energije, neko negativne neko pozitivne
