Kako god okrene, kurate je sreće

Будим се, сав срећан, данас ми је рођендан. Улазим у купатило, стајем под туш, нема топле воде, скочањим се од хладноће, преседне ми туширање. Али, добро, данас ми је рођендан, морам да будем весео. Хватам се за пешкир, нема га. Нема јебеног пешкира за туширање! Добро, добро, смири се, буди весео. Стиснем зубе и обришем се оним за ноге. Смрди к'о фуга, маму му јебем. Осмех на лице, упадам у кухињу, прилазим жени да је пољубим, она се измачиње, каже ми да нема времена и да је доручак на столу. Узимам тигањ, у њему два загорела јаја. Па, добро бре, јел може човек бар у својој кући да једе нормално?! Али, добро, згутам она јајa, јурим напоље и седам у Југа. Говно неће да упали! Па тако ми и треба, кад купујем шклопоцију од Жарка Циганина! Истрчавам напоље, јурим у аутобус и успевам да уђем у њега. Успевам курац мој! Мантил ми се закачи у вратима, ја повучем к'о коњ, поцепам мантил и паднем на прашњави, усрани под! Срећан ми јебени рођендан! Довучем се до фирме, пред канцеларијом ме дочека шеф, напушава ме што касним. Ја се извињавам, гледам да обиђем дебелог коња и уђем у канцеларију. У канцеларији ме дочека секретарица, изљуби ме и честита рођендан. Ја изненађен, пријатно, захваљујем се и седам за сто. Како ли је само знала? И онда посао, папир, штамбиљ, потпис ,папир, штамбиљ, потпис, папир, штамбиљ, потпис...
Пауза. Секретарицаа се понуди да ме части пићем за рођендан. Што да не? Прихватим. На пола пута, каже да је заборавила новчаник и пита хоћемо ли код ње. Па, хајде... Седамо у њена кола, све време суптилно флертује самном. Прија ми... Улазимо код ње у стан, каже ми да се раскомотим док она донесе пића. Укапирам шта хоће... Што да не, она моја роспија ми ионако три месеца није дала... Скинем се го и чекам. Укапирам да немам кондом! Јеботе! Тркељишем панталоне и новчаник, нађем неки сумњив од пре три месеца. Ма, послужиће... Утом се промаља секретарица и пита ме јесам ли спреман. Спреман сам! Коначно и мени да се посрећи! И онда видим, улази она, за њом моја жена, деца, ташта и родитељи певају "Данас нам је диван дан" и носе торту! И помислим: "Е што сам курате среће..."