kako ignorišu deca od pet godina

Ово је истинита прича.

Моја бивша колегиница је тек почела да држи часове Енглеског деци у вртићу. Друге недеље пошто је почела да ради десило се да се Лука и Никола закаче на часу. Ништа необично.

Лука: Наставнице, мене је Никола уштинуо.

Никола: Наставнице, он је мене први.

Наставница: Децо смирите се, то није лепо. Ти Лука немој први да штипаш а ти Никола ако те он поново уштине, немој да му вратиш већ га игнориши. Видећеш како више неће први да те штипа. Јел' важи?

Никола: Важи.

Није прошло ни минут и док је моја колегиница разговарала са другим дететом чуло се туп и Лукин плач.

Наставница: Црни Никола, шта уради?
Никола: Игнорисао сам га!

Од тада у мојој кући кад год гледамо неки филм у коме Ван Дам, Сталоне или Сигал омлате њих 150 од батина кажемо:

"Ал' их је игнорис'о, свака му част!"