
Лупе друга из све снаге по глави.
Ово је истинита прича.
Моја бивша колегиница је тек почела да држи часове Енглеског деци у вртићу. Друге недеље пошто је почела да ради десило се да се Лука и Никола закаче на часу. Ништа необично.
Лука: Наставнице, мене је Никола уштинуо.
Никола: Наставнице, он је мене први.
Наставница: Децо смирите се, то није лепо. Ти Лука немој први да штипаш а ти Никола ако те он поново уштине, немој да му вратиш већ га игнориши. Видећеш како више неће први да те штипа. Јел' важи?
Никола: Важи.
Није прошло ни минут и док је моја колегиница разговарала са другим дететом чуло се туп и Лукин плач.
Наставница: Црни Никола, шта уради?
Никола: Игнорисао сам га!
Од тада у мојој кући кад год гледамо неки филм у коме Ван Дам, Сталоне или Сигал омлате њих 150 од батина кажемо:
"Ал' их је игнорис'о, свака му част!"
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Stari narodni način ignorisanja, plus
baš volim ove inspirisane stvarnim događajima. pluščina!
Nasmijah se jebote... +
poucno :) a ignorisanje definitivno ulazi u moj vokabular xD + k'o vrata
:)))