Kako sam smuvao gospođicu Nepoznatu
cornelije
2011-11-03 14:18:26 +0000
Сећам се, а било је то пре око 3 године. Новембар, кошава носи остатке некад срећне и добре 2008. године. Ветар ми је улазио у кожу, а хладноћа кроз ђон пропалих цокула, црне боје, купљених још на размени скијашке опреме пре 5 година на београдском Сајму. Снег се осећао у ваздуху, а ја, био сам (м)ученик другог разреда Прве београдске гимназије на Дорћолу, имао сам 2 слабе, слушао рок ен рол шездесетих и седамдесетих, свирао клавир у бенду ''Лењивци'', носио стрицов капут '' Игрењскин'' који је он добио од свог драгог пријатеља, инжењера у Сибиру. Тада сам све своје симпатије дао једној особи, госпођици којој ни име нисам знао, младој дами која је ишла у 3-1, такође моје гимназије. Први поглед је пао у позоришту на Теразијама, када сам био у реду да изађем на Коларчеву, после завршене представе, чини ми се ''Родољупци''. Одмах су севнуле варнице у мом кардиоваскуларном центру на левој страни грудног коша. Помислих у себи '' Ух, само да иде у моју школу!'' После недељу, две, видео сам је на одмору и нисам крио одушевљење. Иако сам наређао 3 кеца, неме је било баш брига, јер све моје потонуле бродове, на суво је враћала она. Нисам јој знао ни име, па сам је ословљавао пред друговима са ''Непозната''.
Била је чудо природе. За мене наравно. Имала је природно плаву косу, која није светлела на сунчевој светлости као праменови напаљених тинејџерки. Светло зелене очи, у којима сам желео да се огледам, да будем толико близу, да могу да јој пребројим све црвене тачкице на носу. Висина око 165 цм, била је виша за једно чело од прекидача за светло у холу школе. Ја сам био за главу и још мало. Није била ни дебела ни мршава. Моји другови су рекли да је солидног изгледа и да има лепу позадину. Али то мени није било важно. Желео сам да осетим праву љубав, с обзиром да никад нисам имао девојку и да сам сексуално неписмен. Силно сам хтео да ми она буде прва жена у мом животу...
Дуго сам размишљао како да јој приђем. Нисмо се познавали. Потајно сам је гледао кад год сам могао и увидео да и она мени враћа погледе. ''Доброг ли знака''', помислих,''Можда ће стварно бити нечега''. Нисам хтео да она некако дозна, преко својих другарица, да се мени свиђа, већ сам то желео да учини моја маленкост. Дошао сам до закључка да би било добро да јој изрецитујем ''Писмо Оњегина Татјани''. Ортаци су мислили '' Ти си луд, најебаћеш, не ради се то тако!''. Али нисам марио, кад нешто радим из срца, онда то и урадим, па куд пукло да пукло!
И све је почело 7. новембра. Снимио сам је како излази мало пред крај седмог часа око 19 и 58. Нисам могао више да само гледам и седим, требало је урадити нешто. ''Могу ли до Вецеа, баш ми је хитно'', изустих кроз зубе и правећи се да цупкам.
''Побогу Миленковићу, звони за 5 минута!''.''Али не могу да издржим, молим вас професорка''.''Ајде, али се врати Брзо!''. Кренуо сам колико ме ноге носе. Истрчао сам из школе према дворишту и професорка историје ме је ухватила како трчим кроз школско двориште, одакле једино и сме да се улази и излази из школе, пошто је главни резервисан за професоре и дишу. '' Одмах се врати на час! Миленковићу! МИЛЕНКОВИЋУ!!!'' Урлала је као престрашени Римљани, који су се склаљали од Ханибала. ''Боли ме уво, ионако све знам из историје, јебе ми се за час'', то је било моје оправдање. Није је било у дворишту, трчао сам низ Душанову и онда одједном видео сам је како прелази улицу код Скадарлије и пење се Цетињском до Шуматовца. Нисам баш са собом расчистио када да кренем у напад, али чекао сам неку чистину без много људи около. Скреће у Косовску, иди на Таш, надао сам се. И успело је, све што је било до Свевишњег, урађено је. Прекрстих се, погледах према Месецу и цугнуо мало ацетонаре, водке коју сам купио на првој трафици, у случају треме. То је била велика грешка, баздио сам на Шљ квалитет руског пића. Нигде никог, све пусто, у позадини се чула песма ''Тхиртеен'' од Биг стара. Волео сам ту песму и то ми је доносило самопоуздање. Још једном сам погледао у црно небо, па на сат. Било је тачно 20 и 25. То је то. Још само пар корака и ето ме...
''Станите, млада дамо'', прогунђах, док ми је језик треперео, а глава одзвањала од стида.
Окренула се и рекла '' Да, младићу?''.Видео сам јој благ осмех на лицу упућен мени. Нисам могао да почнем реченицу, дах ми је застајао на средини првог слога. Погледао сам према небу, удахнуо дубоко и наставио.
'' Свиђаш ми се, ево не знам како да ти кажем, умирем за тобом''... Ако ово не успе, до краја живота ће ме зајебавати, милио сам, али није било тако. И она је била уплашена али била је бољи глумац од мене.
'' Овај, па и ти се мени свиђаш, али нисам могла да те питам у школи никад, била сам несигурна, али сад, сад ми је лакше''. Њене очи су упијале светлост оближње светиљке и био сам као, дрогиран, док сам је гледао. Видио сам да је већ осетила смрад из мојих уста, за коју је крива водка.
''Знам, разјашњење тужне тајне дубоко ће вас увредити, какав ће презир племенити изрећи ваше очи сјајне...'', био је то Пушкин. Оњегин је био прави погодак, али ово је равно лутрији, да девојка коју ни не познајем, а ни она мене, смувам за само пола сата... После изреченог писма, био сам у шоку, једва сам стајао. А онда је дошла седмица на лотоу.
''Пишем вам, шта бих знала боље, и шта вам више могу рећи..'',опет Пушкин, само Татјанино писмо Евгенију. Ухватили смо се лагано за руке, пољубили се на кратко, и она ме је водила према првој клупи... Ето, тако је то било, све од сад је патетика и било би сулудо препричавати како се љубити са особом коју волите. Ја то не могу. А мислим да ни Пушкин то не би знао...
82
185
:
57
Omiljeno za [29]
Najnovije definicije
- Moskvito 2024-12-21 06:52:44 +0000
- Lobotomit 2024-12-21 01:11:06 +0000
- Falanga 2024-12-20 21:56:11 +0000
- Teroretičar 2024-12-20 13:46:46 +0000
- Milić Vukašinović među narodnjacima 2024-12-19 20:05:07 +0000
- Usranizam 2024-12-19 12:12:34 +0000
- Cijela Tuzla Jednu Kozu Muzla 2024-12-19 11:54:33 +0000
- U programu 2024-12-19 01:42:03 +0000
- Jesam, nisam, ne znam ni sam 2024-12-18 16:05:29 +0000
- Leglo 2024-12-17 18:38:20 +0000
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
gej -
Не капираш праву уметност.
Divno prezimenjaku, vredelo je pročitati.
Слушај овог пуњача хахаха. Браво од мене плус на дефиницију!
Хвала људи, писао сам из срца! :)
Plus omiljeno print skrin štampam! Predivno! Nemam reči!
Aaaaaaawww!
Evo ti plus!
фала, дубоко заваљујем
Јебо сам је.
бухахаха, али била је невина тада :)
Онда није то та, ипак. :Д
+
Њес са шлагом ра је дефка, ал ево ти сплу матори, честитам.
хвала аутори!
+ и * јер је лепо написана и аутобиографска. Видим да желиш даму.
наравно, дај Боже да ја овако одрадим рибу :)
.... а онда јој је страствено зарио у чмар па у пичку , док је у позадини звонио његов телефон мелодијо, Томе Здравковића "она плаче он је нежо силује" .... звао га је саветник за условну ....
Бухахахаха, ја сам фин младић :)
Joooj, koliko je lepo. Omiljeno. Svi moguci plusevi na ovo.
toliko pederski, da ti moram dati + i zamoliti te da mi pošalješ Onjeginovo pismo, nikad nemam strpljenja do kraja da ga čitam
Вреди ли што год ово да се прочита?
То је израз емоција! ово ће бити једног дана обавезна лектира!
jos pitas, citaj.
Прочитах. Не свиђа ми се како си написао, али сам дао плус, јер ценим личне исповести и кад неко има муда да опише тако нешто.
Морам да признам да си ме негде при средини текста подсетио на мене кад сам био у тим годинама. Само што сам ја тад, за разлику од тебе, испушио грдно, па је то оставило последице и данас сам прек човек.
a sta znam, meni lici kao da nije bila 2008-ma, nego 58-ma....
i to 1858...dal su tad zenskinje isle u skolu?
nemam pojma, nekako je ceo tekst onako...
stani malo mlada damo, da mladicu....
joj, dobro je!
da se niste smuvali, oplakala bih, već su mi suze malko krenule -.-
i + za onjegina! :))
Lep tekst. Murš na neki blog.
Sto rece Javo, kao da je rec o 1858...
Vidi, Kornelije, cenim da si dobar momak. Ne moze los covek ovako fino da se ophodi prema damama. Medjutim ovo je surovo vreme. Ne tolerise se retorika nasih baba i dedova. Jos manje se tolerisu recitacije i citati. Kapiram da nisi buzdovan koji se sluzi metodom kurac u picku, ali jebao si mu majku i ti covece.
Stvarno. Cenim iskrenost....ali reci mi da nisi ozbiljan bio sto se tice ovoga gde recitujes "Pismo Onjegina Tatjani".... Reci da se salis...
Za to se danas u najmanju ruku dobija sljaga.
Ipak, imajuci u vidu da je bolje i to nego da si neka seljacina koja muva pizde uz opasku "da te provoza cika malo", te da svako nosi svoj krst...
+ za stil pisanja...
I smanji tu romantiku malo. :)
Neka moderno vreme, kolektivistička bahatost i neumnost međuljudskih odnosa puše kurac!
Ljubavna igra između muškarca i žene je najviši oblik igre, u kom dolazi do izražaja nesputano igračko biće, što znači stvaralaštvo ljudskog u najneposrednijem obliku.
Eh da je 1858.
+ i *
Inače ne volim ovakve pričice pogtotovo sa dozom jeftine patetike :), ali fino je napisano, svidža mi se :)
+ *
Evo +
Teraj tako, bole te kurci. Ima onih koje se loze na to, znam, veruj mi. Ma sta koj kurac, loze se sve, samo je razlika u mozgu. Znaci neka pada na Onjegina garant, jedino sto to verovatno nije ta sto ti se svidza, a mozda i jeste....
Хвала вам свима. Јесте, мало сам претерао, али мислим да је Оњегин веома оригинално решење, али опет, као да је 1857. Мало ме подсећа на она срања од Мир Јам, али опет, дошло ми, па сам писао из срца. Послао сам Редакцији Забавника, пошто видим да су рибе полуделе за овим, а и остали аутори мисле да је стил добар. На крају, ја ћу вероватно овако и кренути да мувам ту ликушу, па куд пукло.
idem u istu školu, isti smer, isti razred
i kažem da je ovo epik
uzgred, brate, mislim da nisam dobro razumeo početak ali drugi put ćemo o tome
+++++
dadoh ti plus, a moje mišljenje o Onjeginu si već dobio na onoj temi :)
Болештина од дефиниције, свиџа ми се. +
које си годиште Корнелије? и јел на крају ово нека фикција?
Дадох +...Требало је имати муда за тако нешто...Само што је почело да ме нервира то око исповести,курац,палац,љубав,пичке материне...После Данке је почела лавина таквих дефки колико сам приметио...
I nije nešto, ali sam dao plus, jer volim te autobiografske.
Teen&Bravo ispovjedaonica.
Ovo se nije stvarno desilo?!
Деси ће се! :)
Кад је то билоо?? Јесте ли се креснули? :)))
Prelepo!!!!
Шта фали овоме , ја то стално користим ....
iako je ovo predivo i iako ovo svaka normalna djevojka želi, ja mislim da bi umrla od straha kad bi mi u noći spopao dečko u starom kaputu smrdeći na alkohol recitujući mi Puškina
na njenom mjestu bi mi srce skočilo u grlo i izudarala bi te torbom a zatim pobjegla glavom bez obzira
al ovo je divno.... ihhhh... evo sva sam se raznježila sad :))))
Ja mislim da je autor Cornelije jedan narcis kome je najbitnije da ostavi utisak i dugo sećanje, što rade i oni manijaci u parku, jer da je on stvarno nestrpljiv od tog ljubavnog žara od kog uzdiše, kako nas već laže u ovom traktatu, odavno bi nešto učinio. Nešto normalno što priliči mladiću njegovih godina, a ne ovom pesničkom zamagljivanju istine. Laže kao što laže i taj Puškin! Avaj, što dadoh plus! Na lomaču njega a defku u grob da ne uznemiruje tanana ženska srca.
Zašto ovo nije u odabranima, ovo je remek djelo, pročitao sam prve dvije riječi i stavio u odbarane. Svaka čast !
Minus.
Poprilično sam siguran da si ovo ukrao od nekog i samo prepravio neke detalje.
A i da nisi, gde se to neko sa 16 godina obraća drugom šesnaestogodišnjaku sa 'gospodine' ili 'gospođice'? Imao sam jednog poznanika u srednjoj koji je imao običaj da mi povremeno kaže 'dobar dan gospodine Mihajlović' ali taj lik je bio lud. Bukvalno. I ko JEBOTE zna Onjegina napamet? A još i da sretne drugu osobu koja isto zna? A sam si napomenuo da je bila 2008.
Dakle, ili si uzeo tekst od nekog u čije je vreme ovo bilo normalno, ili si pa... nerealan. Da ne kažem neku težu reč.
Mada sam tekst nije loš, previše je izlizano. Svi koji krenu da pišu neku ljubavnu pričicu krenu da preteruju sa tim opisima i pokušavajući da dočaraju njihovu čežnju, opčinjenost ili šta ti ja znam, dobije se neki kičasto-nerealni prikaz ljubavi. Utisak nakon čitanja takvog pisanija je da autor zapravo nikad zapravo nije voleo ili bio zaljubljen, već da je o tome samo čitao.
I, šta bi na kraju? 'Si uradio ovo i zašto nisi? Šta čekaš? :)
Прво, својеручно сам направио, без икаквог преписивања, нигде нисам ни добио идеју на нету, све сам замислио, ово је уметничко дело и могу да ословљавам рибу како ја хоћу, иначе читао сам неке књиге ''Болно одрастање Адријана Мола'' у коме се ословљавају са лепа дево и господару... и ја знам оњегина напамет јер је то био домаћи задатак из српског, не цео Оњегин већ писмо које он шаље Татјани. Та особа мора да зна, јер знам план и програм за други и трећи средње из српског језика, тако да је та риба то учила пре годину дана, а та 2008 је небитна година, ставио сам је, само да буде мало даље од садашњости. Рецимо да сан нереалан. А ово си погодио да је аутор само читао.
Путине, сутра крећем!
a kreni više :)
Сутра могу да је сачекам док буде одлазила из школе, иначе увек оде пре мене...
Volim kada se raspiše neko ko zna da piše.
Odlična pričica, vredi pročitati +
хвала ти џони!
Ništa, ništa, sa uživanjem sam čitao :)
HHAHAAHAHAH brate koji si kralj!! Recitovao si ribi pismo Onjegina Tatjani. Nikad ne bih imao muda za to lolol
Не царе, ово је фикција, али хтео сам да јој рецитујем али нисам имао муда, јебига, разочарах те.
Јес' нереално, али заслужио си плус. :)
Дадох минус на ово патетисање.
Е сад, размишљам се овде већ неко време како да ти поручим оно што желим. Видим да су ти и други штошта писали.
Бићу директан. Знаш шта си ти? Једна обична слинава пичкица која ужива у својој патњи. Што пре престанеш тако да се понашаш, биће боље по тебе, веруј ми.
Размисли добро о овоме што сам ти рекао. Ај, уздравље.
Pa jesi li je defloriso?
Сплу.
ПЕДАЛА људи. . .
Au, ovo ide u omiljene istog trena. Vrh. +++
Minus, omiljena !
sjajno
Ovaj Milenković je idiJot! Ladno je zaboravio torbu u čkolje, ili je možda sa torbom kao krenuo u vecu.
Dao sam +. Nije mi nešto al' ajd'.
Pornografija +
nnne. uglavnom dajem pluseve, ako ocenjujem uopšte, jer me mrzi da lupam minuse svemu i svačemu, ali ovde stvarno nema šanse. nisam toliko ravnodušan.
ajd kad čitam nešto ovako (dobro, ne ovoliko srceparajuće) od nekih malo starijih koji su na neki način iskusili to o čemu pišu, pa dam plus. ali na fiktivnu patetiku - ne, ne, mladi gospodinčiću.
ионако је написано у време патетисања. Хвала
ALAL VERA!!!
omiljeno
ал си се просро кики партизану
Transferije ne jebe.
bas si mu jebo kevu...
:'( +++
O jebem ti rate majku.
i u mojoj školi su svi koji su imali tri keca znali da recituju Puškina i bežali sa istorije jer znaju sve pozz
a da GAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAY!
Дефка коју свако треба да прочита кад дође на сајт
У неким тренуцима ми је био мало трансфер али опет је симпатично, у даху писано, омиљ
Омиљеновање! +
Joooj, koliko je lepo. Omiljeno. Svi moguci plusevi na ovo.
Neka moderno vreme, kolektivistička bahatost i neumnost međuljudskih odnosa puše kurac!
Ljubavna igra između muškarca i žene je najviši oblik igre, u kom dolazi do izražaja nesputano igračko biće, što znači stvaralaštvo ljudskog u najneposrednijem obliku.
Eh da je 1858.
+ i *
Sumpor ti žeženi jebem da ti ne jebem.
*
jebote tačno se sećam dana kad sam ovo pisao, ima 7 godina skoro sunce ti jebem
Koliko si zenski pojebao za ovih sedam godina?