Prljava, zapuštena žena.
(Stefan Uroš sedi ispred dragstora "Saksonija" i pije "Sakson pivo")
Vojislav Berislavić: Štae bilo Uki, šta si se umusavio nešto?
Stefan Uroš: Ma tebra, pusti me u kurac, rešio ćale da mi uvali neku francusku pičoku, a znaš i sam kakve su one kaljoguze, e o ovoj mojoj se pričaju legende, kažu da je istripovala da joj se Isus javio u snu i rekao da se ne kupa do kraja života, pa će živeti dugo i srećno.
Vojislav: Anžujka?
Uroš: Tačno.
Vojislav: Pazi, ne bih da ti solim ranu, ali Anžujci su Normani, kažu neki stari ljudi da svinje beže od njih jer im smrde.
Uroš: Fala, tebra, ti si baš nameračio da se ja besim, a?
Vojislav: Opusti se, nateraćemo je nekako da se okupa.
Uroš: Ma kako ne, znaš ti šta je kad Francuz utripuje Isusa u snu?
Vojislav: U stvari, imam genijalnu ideju.
Uroš: Pretvorio sam se u uvo, da se tako duhovito izrazim.
Vojislav: A' smo nešto duhoviti danas, k'o Mrnjava kad krene da lupa kod tvog ćaleta, pa ga na kraju uvek bace u jezero da o'ladi glavu.
Uroš: Ne seri, nego pričaj.
Vojislav: Pazi 'vako. Znači znaš de je Maglič? E, pa kod njega ima da zasadimo celu dolinu koja ide tuda jorgovanima. E sad, pošto ona verovatno dismr toliko da ćemo svi da pomremo u neutralnoj okolini, neka ti je dovedu kroz tu dolinu, pa gledaj da tu negde i provodi vreme.
Uroš: A kako ćemo da nazovemo tu dolinu?
Vojislav: Mora da ima neko neočekivano i zajebano ime...
Uroš: Da zvuči jevropski onako...
Vojislav: Šta kažeš na ime "Dolina jorgovana"?
Uroš: TO MAJSTORE! UZIMAM TE ZA KUMA!
Vojislav: Ovaaaaj, neka hvala, moram da odnesem tetki lek, a ona živi tamo daleko, kod Krakova skroz, 'naš...
