Drugar čija školska torba izgleda kao da je spreman da osvoji Mont Everest. Ni Šerpas je se ne bi postideo. U busu nema nikog u krugu od 2 metra od njega, jer bi u suprotnom ljudi dobijali po nosu. Osim njega niko ne može da je nosi duže od minut, a da ne popije bruh.
U njoj ima sve što ikome ikada bude trebalo, osim školskog pribora.
-E brate, jel imaš tu lepka za drvo, odvalio sam čiviluk? Ne bih baš da razredna skonta...
K: Opušteno brate, prvi džep.
-Jao, jebem ti i tehničko i ko ga izmisli, ispilih sam sebi prst!
K: E tebra, imam ja u zadnjem džepu flastere i Betadin.
-Tuga! Zaboravio sam pare za užinu, a ništa nisam jeo... Ima d'umrem dok dođem ćiku...
K: E, znaš, imam ja tu neku sarmu u torbi ako hoćeš, al nije podgrejana...
-To matori, davaj, davaj! Au čekaj pa kako ću da je jedem?
K: Polako brate, imam tu escajg-dva...
-E jel imaš čitanku?
K: Ma ne nosim ti ja to, šta će mi...
-Aha, ok. Aj samo mi pozajmi gumicu.
K: E jbg nemam. Nisam spakovao...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Hahahha sarmu, super plus
Солидна зезаторска дефиниција.+
Sarmu, ali nije podgrejana, hahahaha +++
+ majstore...