Uvek isto. Obrtanje iste priče nekoliko puta. Stalno ponavljanje, dosadno i Bogu i narodu. Zna se da malo stariji profesor uvek ima da ispriča nešto. Nešto što će obrtati sve 4 godine kroz srednju. Boli me kurac što je on zapeo za tarabu kao mladić kad je išao da prči ćerku debelog majstora Mileta.
- Brate, jesi ti čuo za nekadašnju Ćomijevu ekipu i kako su zaglavili u buvari? Kažu, išli gradom i pjevali neke nacionalne pjesme, policija ih zaustavi, oni se ispizde, ubiju Boga u onoj dvojici policajaca, jednom arkada razvaljena, drugom ruka slomljena. Posle kaže nastavili, dok se nije čula škripa guma i interventna izašla, držali su se dobro, ali posle ih otresli od batina ovi iz interventne.
- Boli me kurac za Ćomijevu ekipu. Znam tu priču već 2 godine, prvi put je bila zanimljiva, posle je postala profesorova priča.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.