Predstavlja poslednji i najviši stadium u evoluciji Srbina, pravi domet i ideal kome treba cela nacija treba da stremi.
Uglavnom je u pitanju osoba srednjih godina sa negovanim stomakom, na dobrom putu da dobije infarkt. Pored glavne karakteristike (urlanja ispred tv-a) kod ovako dijagnoziranih osoba se javljaju izlivi mudrosti koji nisu vezani iskljucivo za sport (u kojima bi dotični bio najbolji trener, selektor, ma jebeš mu mater sam bi ih sve pobedio koliko je sposoban). Upoznat je sa svim mogućim problemima Indonezije, Zairskog monetarnog sistema, suše u Sahari i uz podršku neizbežnih drugara istomišljenika, koji sa njim čine zaglupljujući krug, uvek dodajući jos jedno rešenje za goruće probleme krize i vazda popularno "šta nam ti Ameri uradise"
Jedino što ovim obolela osoba nije svesna je sebe i okoline od 300m oko sebe, u kojoj živi i u kojoj joj se život dešava, potirući svaku mogućnost za i najmanji boljitak sebi jer mu veliki problem predstavlja da shvati koliko mu je loše i da to može da promeni, on sam. Ali zato savršeno vidi 5000km daleko ne bi li slučajno morao da mrdne dupetom da uradi nešto za sebe, (najčešći izgovor je loša situacija u zemlji, pa ako je loša ajde da ne radimo ništa biće nam bolje) već će uvek ostati neopevani strućnjak, ekspert, postižući stanje uma u kome njegovi problemi ne postoje već celokupan način razmišljanja i fokus potiče isključivo iz jedne stvari. TV-a.
