Ponoć je davno prošla a ti i dalje šetaš gradom besan i natmuren. Šta bre ona zamišlja ko je, kažeš sebi, mogu da imam svaku. Popio si par čašica viskija misleći da će isprati gorak ukus u ustima i razbiti kamen u grudima, ali usijana glava samo razburkava krv u žilama. Magla se polako spušta i nebo je tamno poput mastila. Ulična svetla blago trepere jedva razbijajući mrak gust, crn, lepljiv kao smola. Ne znaš koliko dugo hodaš ali zastaješ da zapališ cigaretu u nadi da će ti to malo razbistriti glavu. Ulice su puste pa odlučuješ da odmoriš naslonjen na zid neke zgrade. Neće ona raskinuti s tobom, misliš, ti si taj koji raskida. Mlad, lep, bogat… samo Bog zna koliko si ih imao do sada… a nju voliš… zna da je voliš, kako ne razume da su druge bile samo avantura? Nebitne u tvom životu, zrna peska u pustinji, trenutno zadovoljstvo. Ne, nećeš da čekaš jutro, ti nisi navikao da čekaš. Ti hoćeš sve i to hoćeš odmah. Ovog puta će morati da te sasluša, moraće da razume. Bacaš do pola završenu cigaretu i krećeš u pravcu njenog stana.
Zadihan zalupljuješ vrata i padaš na pod. U svom stanu si. Trčao si dovde i jedva dolaziš do daha. Treseš se i prolaziš rukama kroz kosu. Osećaš da ti nešto curi preko čela i štipe oči. Gledaš u svoje ruke, grimizne i vlažne. Ukus metala ti se uvlači u nozdrve. Tek tada shvataš… ti si je ubio.
Bilo je to kratko sudjenje. Student medicine, iz dobre porodice, otac advokat… zar bi ti ikada učinio tako nešto? Otisci na njenom telu i u njenom stanu su dokazi vaše ljubavi, ne dokazi ubistva. Oružje kojim je ubijena je misteriozno nestalo, svedoka nema. Tvoj dosije je čist.
:25 godina kasnije:
Na groblju si, ćutiš i gledaš u daljinu. Nemaš više suza, ni glasa ni snage. Živiš da bi patio. Tu je sahranjena tvoja ćerka. Shvataš da si je dobio samo da bi je izgubio.
Ubica nikada nije pronadjen, a znaš da si ubica ti. Ubio si je jedne crne noći, pre nego je bila rodjena.
Zbrzala sam jer je prica do tada vec odsluzila svoje, tj. definisala to kako ja vidim karmu, pa rekoh da ne mucim ljude da citaju vise kad je i ovo verovatno mnogo. Hvala Gavro u svakom slucaju, kad ti pohvalis, ne moze da ne valja.
Hvala ljudi.
Odlična definicija, podržavan totalno ovaj način pisanja na Vukajliji.
Svaka čast. +
Au...surovo.
I ja, kao i Nikovski, smatram da ovakvih defki, tekstova ili kako god hoćete da nazovete, treba da ima na Vukajliji i da imaju ovde svoje mesto.
Po meni, moglo je ovo komotno još duže, jer drži pažnju.
Zaista neverovatan književni stil, ostadoh bez reči. Odličan rad. Od prve reči sam zamislio sliku i kako je tekla radnja, tako je tekao i film u mojoj glavi. Samo trebaju navodnici kod onog monologa na početku, ali nema veze. Svaka čas'! +
Odlično, nema šta, teži savršenom...
A šta je devojka uradila da joj se život završi u 25oj? Koja je tu karma u pitanju. :D
U proslom zivotu bila Hitlerova ljubavnica. Cekaj dok izbacim Karma II... ;)
U, jebote...