Keva i Vukajlija

Mama uvek pročita definiciju pre nego što je objavimo. Obično joj se svidi, ali uvek smara sa nekim gramatičkim greškama i tvrdi da imamo previše ružnih reči u primeru. Uglavnom njene predloge ne prihvatamo, jer bi definicije bile krajnje monotone i nezanimljive.

- Eee, deco, možete da definišete onu Slobodanku što radi na kasi, kod Cece u prodavnici, davila me je pola sata jutros! Zato ćete doručkovati u 11h!
- Daj kevo, koga još briga za Slobodanku, jebote!
- Dobro, ja vam samo dajem ideju, a vi se odmah ljutite. Neću više ništa reći!

- Eee, deco, kako vam se kotira ono sa cigankom?
- Ma nije loše, bolje nego što smo očekivali.
- (Udah izbedačenosti) Aaaa... Pa ko dade 3 minusa, o ljudi moji, kome još smeta vaša definicija o ciganima?! Strašno! Zašto su ljudi tako ljubomorni?!

- Još ste na Vukajliji? Ajde marš na učenje! Ti Miloše idi vežbaj matematiku, imaš keca, a samo sediš tu po ceo dan! A ti Marija, pokaži mu onaj zadatak što nema pojma!

Otišli da učimo. Keva ulazi u sobu posle 10 minuta.

- E, Majo, idi vidi šta je sa onom definicijom o muškarači. Ali ne verujem da ide dobro, ipak ste imali mnogo psovki, ljudi ne žele to da čitaju.
- Ma šta me briga, meni se ta definicija sviđa! Evo, 30:4, pa i nije nešto prošla...
- Pa eto, rekla sam! Mnogo je vulgarna! Trebala si umesto onog “jebeš mi mater!” da stavis “zaboga” , a tamo gde je ono “ bakuta, koji ti je ku*ac”, stavi : “Gospođo, zašto se gurate?”
- Auu kevo, to bi samo tebi bilo zanimljivo za čitanje. Nismo zvali Milku Canić!
- Dobro kad je tako! Neću više ništa da vam govorim, ti Miloše da mi kažeš kad ti je roditeljski, da dođem malo da popričam sa razrednom, ništa ne učiš pod milim Bogom!