Rođen je u seoskoj porodici. U ranoj mladosti se istakao kao junačan i drčan mladić, poznat po tome što je rukama ubio vepra u 6. godini života. Kad je malo odrastao, radio je u kamenolomu kod mrskog kapitaliste. Tu je video svu bol i nepravdu koji vlada u sistemu gde je čovek čoveku vlasnik. Sa 15 godina ga žandari teraju u zatvor, jer je lopatom istukao zlog kapitalistu koji je poštenim radnicima zakidao od plate. Kada je počeo rat,on se sa 18 godina pridružuje narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije i njenom vođi, Maršalu Josipu Brozu Titu, najvećem sinu naših naroda i narodnosti. Istakao se silnim junaštvom u narodnooslobodilačkoj borbi:
-Na Sutjesci je sa šmajserom u kome je bilo pola metaka u šaržeru i dve kašikare samostalno pobedio celu neprijateljsku diviziju, da bi potom kupio i iznosio ranjenike pod teškom artiljerijskom i mitraljeskom vatrom kroz minsko polje. Kad je preneo sve ranjenike hvatao je bombe koje je okupator bacao i vraćao mu ih nazad rečima: Nosi ovo Hitleru i Paveliću!
-Igmanski marš je prešao bez košulje i čizama, čizme je udelio promrzlom kuriru, a košulju udelio drugarici partizanki. Vatreno je bodrio drugove partizane da istraju u borbi protiv mrskog okupatora. Kad su se partizani odmarali pored vatre, on je sedeo u snegu, svoje mesto je ustupio ranjenom drugu.
-Na Kozari je dual-vieldovao dva mitraljeza marke MG-42, i sa njima je žestoko raspalio po okupatoru. Sa njima je i jurišao, prvi ispred svih, na neprijateljski bunker.
-Na Drvaru se istakao hedšotovanjem padobranaca, eliminacijom cele čete jednom granatom, iskakanjem pred metak koji je bio ispaljen na druga Tita, i junački individualni juriš na nastupajuće trupe sa odlomljenom bukvinom granom u rukama. Ovaj njegov juriš je ostao zabeležen od strane mladog američkog izveštača imena Džordž Lukas,koji se slučajno tu zatekao,i kasnije iskoristio te fotografije i zapise kao inspiraciju sa stvaranje Džedaja.
Njegova pogibija je bila veliki pogodak za narodnooslobodilačku borbu. Svi partizani su plakali, a priča se da je čak i Maršal pustio suzu, mada to verovatno ima veze s tim što mu je mušica uletela u oko.
-Poginuo je razbijajući nemačko-italijansko-ustaško-četnički obruč koji je opkoljavao njegovu jedinicu. U prvom jurišu mu je granatom otkinuta noga. Međutim, on se nije predavao,nego je uzeo štake od bolničara i krenuo na okupatora naoružan štakama. U tom jurišu mu je bomba otkinula drugu nogu. Drugovi partizani su ga uzaludno nagovarali da odustane, on je naredio da mu daju kašikare i šmajser u ruke, i da ga nose napred. Zamalo da se probiju,kad se pojaviše tenkovi koji odbiše partizane nazad. On je ostao napred ,pucajući na mrskog okupatora. Eliminisao je celo krdo četnika naoružanih barjacima, satarama i ražnjevima.Jedan Kraljevski Tigar je krenuo ka mestu gde je on ležao,heroj zubima otvara poslednju kašikaru i baca je pod Tigra. Tenk je uništen, a vozačev leš ispaljuje projektil koji uništava čitavu četu neprijatelja (rigor mortis) Heroj izdiše, pošto je u njega ispaljeno više metaka nego što je Cigana na Zelenjaku. Na horizontu boje krvi se ukazuje lik Josifa Visarionoviča Džugašvilija Staljina.
Nakon rata heroj je komercijalizovan, prodaju se kape, majce i vibratori sa njegovim likom, snimljeno je par filmova o njemu sa holivudskim glumcima, i dobio je spomenik u nekom gradu u centralnoj Srbiji.
