
У свакој улици постоји један такав...
Никада није био ко други, а то му је била једина жеља. Да га прихвате као дио њих, да се радује и сања са њима. Да може да сам изгради свој пут, без сажаљења. Али и без свих оних ситних задиркивања и сплетки које су му спутавале кораке.
Муцао је, то је била његова посебност. И проклество...
Осамљен, повучен, створен, чини ми се, да буде предмет подсмијеха локалних дрипаца који свој монотони живот покушавају да обогате мрвом туђег понижавања. Ослијепљени својим комплексима они су хранили своју сујету на рачун његове душе, која се бори са ватром унутрашњег вулкана. Није их мрзио, али је његова малена душа постајала све затворенија за све.
Могао је само да плаче, да спира ране са своје,болом изнакажене душе која се борила да у колотечини од блата, остане чиста.
Спавај сине, и лијепо сањај. Нека те не брину други што својим искеженим зубима кидају твоје снове. Немој да плачеш, да тугујеш. Једном ће и теби живот да да најбољи дио себе.
Вјеруј ми, љуби те мајка, све ће то једном проћи. Овај живот ти дође некако као сан, замотава се као трака филма. Само што можеш да утичеш на његов ток и његов крај. Устани, чврсто га зграби објема рукама и уживај у својој јединствености. Јер ти сине, имаш оно што они немају - срце велико као небо, душу чистију од најфинијег стакла. И имаш мене.
Не плачи, не квари сузама блаженство твог лица. Спавај, сутра је нови дан. Сутра ћемо да јебемо мајку читавом свијету...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Poetski +
Iz duše. +
Hvataš na emocije +