Naizmenično lagano spuštanje glave unapred i trzanje glavom unazad.
Kad malo bolje razmislim trebalo bi da se zove kontra-kljucanje, al' ajsad.
Neminovnost kad se preumorni, a ne možete da prilegnete. Kao i sa hipnozom, bedak je što nikad ne možete da vidite samog sebe kako kljucate.
Vozite GSP-om. Još ako ste promrzli, mokre su vam noge, ali seli ste tacno iznad grejalice, sedišta tapacirana, obuzima vas blaženstvo. Sa panoa iznad glave smara neka retardirana MIDI muzika, a brujanje motora polako otupljuje, dve tetke pored vas se čuju BLA,BLA,ZVOC,zvoc,zzz... a slika se mrači...
Odjednom se trzate, vraćate u početni položaj, vidite kako vas neki putnici gledaju sa podozrenjem, dok se drugi laktaju, gledaju u vas i smeškaju. Zevate na silu, širite oči ko Eni Lenoks u svojim spotovima, ali ne pomaže, sve kreće iz početka.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
inspired by: spavanje u autobusu
da bar neko zapeva ko Eni, bilo bi budjenja...;)+
+ orginalno :)))))))
+++ hvala što si i to opisao, razmišljao sam ja da to opišem, al' bi onda def. bila dugačka u p.m...u svakom slućaju ne bi' se setio reči "kljucanje" svaka čast, slažem se sa kuvajlijom - originalno :))))
danke viel! :)
Kljucajući plus
+++
Uvek sam se čudila kako im to uspeva.
Vidim već, počeću da kljucam u najskorije doba.