
Вечити мото моје бабе. Зашто купити нешто кад то можеш сам да направиш. Она је права српска домаћица и да поред ње живе да купиш ајвар (и то не онај са пијаце него рецимо из Темпа или Максија) је равно самоубиству. Та храна коју ми купујуемо је отров! Ко зна шта они све ставе...може бити да је било покварено или, још горе, можда стављају "неке хемије"!
-Морам сад да мељем ораје а боле ме крста...
-Ма, баба, опусти се ја, купићу ја...
-Нека, сине, сама ће бака, ко зна шта они све ту ставе...
-Јао што су лепа ова јаја. Види се да су домаћа! Боља су ти ова домаћа него она куповна, ко зна шта они све ту ставе...
-Па та су ти куповна.
-Са пијаце?
-Јок, купио ћале јуче у Темпу.
-... Воде...дај ми воде...не могу да...дишем...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Bravo :D
Baka kao svaka baka. :) +
Ponekad su u pravu a često preteruju. +++
Podrzavam baku +