Вечити мото моје бабе. Зашто купити нешто кад то можеш сам да направиш. Она је права српска домаћица и да поред ње живе да купиш ајвар (и то не онај са пијаце него рецимо из Темпа или Максија) је равно самоубиству. Та храна коју ми купујуемо је отров! Ко зна шта они све ставе...може бити да је било покварено или, још горе, можда стављају "неке хемије"!
-Морам сад да мељем ораје а боле ме крста...
-Ма, баба, опусти се ја, купићу ја...
-Нека, сине, сама ће бака, ко зна шта они све ту ставе...
-Јао што су лепа ова јаја. Види се да су домаћа! Боља су ти ова домаћа него она куповна, ко зна шта они све ту ставе...
-Па та су ти куповна.
-Са пијаце?
-Јок, купио ћале јуче у Темпу.
-... Воде...дај ми воде...не могу да...дишем...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Bravo :D
Baka kao svaka baka. :) +
Ponekad su u pravu a često preteruju. +++
Podrzavam baku +